Od agresije SAD i NATO na Avganistan proizvodnja heroina veća nego ikad pre

Proizvodnja opijumskog maka u Avganistanu čini više od 90 odsto heroina u svetu, a od agresije SAD, Velike Britanije i NATO-a čak je 40 puta veća nego ikada pre, pokazuju nedavno objavljeni izveštaji.

Devedesete su bile doba heroina u Srbiji (audio) Talibani su poslednjih nekoliko meseci izvršili jak talas napada širom zemlje protiv avganistanskih snaga koje podržavaju SAD. Rečeno je da deo njihove strategije predstavlja i pokušaj da preuzme Laškar Gah, glavni grad južne provincije Helmand, bogate opijumom. Ali ove nedelje avganistanski predsednik Ašraf Gani osudio je neke od nedavnih talasa napada. ​„Neprijatelji Avganistana izgubili su sposobnost da se bore protiv bezbednosnih i odbrambenih snaga zemlje i to je razlog što napadaju auto-puteve, gradove, džamije, škole i obične građane naše zemlje“, rekao je on novinarima. Ali kada ciljaju lokacije bogate opijumom, glavno je da se kontroliše ilegalna proizvodnja i snabdevanje, što je ključno sredstvo ekonomskog oslonca, kako za poljoprivrednike koji zavise od useva da bi se izdržavali, tako i kao izvor značajnog prihoda Talibana.

Nakon jedne od najvećih žetvi opijuma ovog leta, prema najnovijem izveštaju Kancelarije za drogu i kriminal UN (UNODC), uticaj ilegalne proizvodnje i snabdevanja na kraju se proširi na ulice gradova širom sveta, uključujući Veliku Britaniju i širu Evropu, gde je heroinska zavisnost takođe na najvišem nivou.

Prethodni međunarodni napori u borbi protiv gajenja opijuma obuhvatali su uvođenje alternativnih useva za poljoprivrednike, da nastave da imaju izvor prihoda i takođe, u nekim oblastima, da im se plaća da ne sade mak. Ali ništa od toga nije pomoglo kada su poljoprivrednici na drugim mestima počeli da gaje mak u nadi da će dobiti novac ako budu prestali, što je dovelo do dalje eskalacije pitanja proizvodnje opijuma, koji se vidi kao jedino prihvatljivo sredstvo prihoda.

Dakle, šta se može naučiti iz nekih drugih zemalja sa izrazitim pitanjem proizvodnje narkotika? Turska je jedna od zemalja za koju se kaže da je uspešno prešla iz nedozvoljene proizvodnje u legalnu, regulisanu kontrolu tržišta, naročito u oblasti medicinske upotrebe. Ovo bi teže moglo da se ustanovi u nestabilnijim zemljama kao što je Avganistan, sa slabijom infrastrukturom u poređenju sa Turskom. Sasvim je verovatno da je uspeh u zemljama poput Turske možda imao kontraefekat i izazvao povećanje ponude i potražnje u drugim zemljama kao što su Meksiko, Gvatemala, Indija, pa čak i Avganistan, tako da uticaj svakako ni na koji način nije doprineo globalnog epidemiji. ​Stoga, kako bi se uticalo na ilegalnu trgovinu, turski model prema zakonskoj regulativi mora biti ključni dugoročni cilj za mnoge druge.

Kao i sa svakom drugom poslovnom prilikom gde potražnja za nešto što je neregulisano nastavlja da raste širom sveta, uvek će postojati zainteresovanost kriminalaca na snabdevanje te neregulisane potražnje. ​Povećana upotreba zamena za opijate za lečenje i medicinska upotreba heroina mogli bi uticati da zemlje na kraju lanca snabdevanja malo smanje potražnju. Bavljenje države ključnim društvenim i ekonomskim faktorima koji uzrokuju eskaliranje problema sa bolestima zavisnosti takođe je ključna oblast na koju treba usmeriti pažnju. Svakako da ne postoji brzo rešenje u borbi protiv globalne epidemije droga. Jedna stvar koja se posebno može naučiti iz intervencije međunarodne zajednice u Avganistanu jeste da nasilni upad jednostavno ne funkcioniše, već bi korak u pravom smeru mogao da bude kretanje ka određenom nivou etičkih propisa.