Džozef Stiglic: od štednje nema ćara

Pristalice nepromišljene štednje budžetskih rashoda kako bi se smanjio budžetski deficit veoma rizikuju. Umesto realnog rasta ekonomije dobiće „fantomski" rast, uništiće proces ozdravljenja ekonomije. Te zemlje će se vratiti nazad u recesiju. To je rekao profesor Univerziteta Kolumbije u Nju-Jorku Džozef Stiglic, dobitnik Nobelove nagrade u oblasti ekonomije.

Finansijski sektor i ideologija slobodnog tržišta već je dovela svet do granice propasti, kaže on na stranicama „Fajnenšl tajms Dojčland". Deregulacija se pretvorila u strašnu grešku. Svaki put kada ekonomija stupa u fazu recesije, padaju prihodi, rastu rashodi, pored ostalog, na izdržavanje onih koji su ostali bez posla. Onda takozvani „jastrebi deficita" iz finansijskog sektora počinju da traže od države radikalno smanjenje troškova. Iako je istorija pokazala da je taj recept pogrešan.

Predsednik SAD Herbert Huver je 1929. godine pokušao da primeni te savete u praksi. Rezultat: svetska ekonomija je pala u bezdan. Istu grešku je napravio i MMF 1997. godine u Istočnoj Aziji. Slabljenje regionalne ekonomije je preraslo prvo u recesiju, a zatim u depresiju. Danas se vlade zemalja EU koje se bave smanjenjem budžetskih deficita igraju sa vatrom. Posledice mogu da budu katastrofalne, upozorava Stiglic. Počinje pad proizvodnje, smanjenje broja radnih mesta, smanjenje baze koja se oporezuje i budžetskih prihoda.

Da li su preterane ove bojazni? Ruski profesor Boris Rubcov, šef katedre hartija od vrednosti i finansijskog inženjeringa Finansijske akademije kaže da Stiglic malo preuveličava stvari:

Ja se, naravno, slažem sa njim da se u uslovima krize ne sme pridržavati politike balansiranih državnih finansija, već stimulisati ekonomiju svim mogućim sredstvima. U ovoj situaciji ja ne vidim, iskreno govoreći, takvo smanjenje državnih rashoda. Naravno donesena je odluka da se duplo smanji budžetski deficit država EU do 2013., ali, imajući u vidu da su deficiti i tako veliki u razvijenim državama, radi se o njihovom postepenom smanjivanju. I opet treba reći, da su jedno deklaracije, a drugo ono što se zaista radi. Ja mislim da kada osete da proces ne ide kako su zamišljali, njihov stav će se promeniti. Moguće je promeniti zadatke koje su pred sobom postavili. Ne mislim da je sadašnja politika sposobna da baci evropske zemlje u pučinu recesije, - rekao je ruski ekspert Boris Rubcov.

Dobitnik Nobelove nagrade ne poziva vlade da ignorišu stepen zaduženosti državnih finansija. Popravljati stanje je obavezno, ubeđen je on, ali i sredstva treba da odgovaraju situaciji. Trebalo bi se štedeti, na primer, na rat u Avganistanu i Iraku. Racionalno smanjiti poreze za preduzeća, koja investiraju u proizvodnju, i, naprotiv, opelješiti one koji to ne čine ili zagađuju životnu sredinu. Država mora da stimuliše izdavanje kredita malom i srednjem biznisu, koje stvara nova radna mesta. To je bolje raditi preko svojih poverenih finansijskih institucija umesto da se sredstva platiša poreznika bacaju u nenasitu utrobu krupnih banaka.

Više od svih države Evrope, a takođe SAD, moraju da se pripaze pesme finansijskih sirena sa njihovim receptima koji ničemu ne služe, smatra ekspert. Vlade ne mogu da postupaju kao porodice koje se trude da žive bolje nego što zarađuju. U kući je sve jednostavno, štediš i ništa više, a sa štedljivim vladama će život drugačije postupiti - pad proizvodnje, smanjenje poreskih uplata, rast nezaposlenosti i rashodi na izdržavanje, a najvažnije u svemu tome jeste da se dugovi od toga neće primetno smanjiti.