Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 16.09.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu za 15.09. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 16.09.



Kijevske snage 518 puta napale teritoriju DNR - Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata 518 puta napali teritoriju DNR. Napadali su Zajcevo, Spartak i Petrovski rejon Donjecka, Jasinovatu, Dokučaevsk, Sahanku, Lenjinskoe i Kominternovo. Tokom napada oštećeno je 9 stambenih objekata.



Narodna milicija LNR saopštila je da tokom prethodne noći nije evidentirala napad na LNR sa ukrajinske strane.

Dejstvo kijevskih snaga

TV ekipa italijanskog kanala Rai 2 na liniji fronta

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 16.09.



Ukrajina trenutno nije spremna da pristupi NATO-u -  Pitanje ulaska Ukrajine u NATO nije na kratkoročnom dnevnom redu vojnog bloka, izjavio je nemački ambasador u Ukrajini Ernst Volfgang Rajhel.

Ukrajina trenutno nije spremna da pristupi Severnoatlantskom paktu (NATO) i ovo pitanje nije na kratkoročnom dnevnom redu tog vojnog bloka, rekao je Rajhel.

„Tokom poslednjeg samita u Varšavi ovog jula održan je sastanak Ukrajina—NATO, na kojem su države-članice Alijanse donele zajedničku izjavu o razvoju budućih odnosa između Ukrajine i Pakta. Lideri zemalja-članica NATO-a potvrdili su svoju posvećenost politici otvorenih vrata, kojom se Ukrajini daje mogućnost da se u budućnosti pridruži NATO-u, u slučaju realizacije svih obaveza. Međutim, ovo pitanje nije na dnevnom redu u bliskoj budućnosti“, rekao je Rajhel je za ukrajinski časopis „Novo vreme“.

Peskov: Očekujemo od SAD i EU da ubede Porošenka da ispuni obaveze Minskog sporazuma -  Poziv ukrajinskih vlasti upućen EU i SAD za jačanje sankcija protiv Rusije redovno se ponavlja i Moskva se nada da će Vašington i evropski lideri pokušati da ubede predsednika Ukrajine Petra Porošenka da ispuni obaveze Minskog sporazuma, rekao je novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

„Ovakav poziv se redovno ponavlja. Tu nema nikakvih novih elemenata. To se ponavlja prilično redovno. Očekujemo zauzvrat da naše evropske kolege i kolege iz Vašingtona iskoriste predstojeće kontakte sa predsednikom Ukrajine da bi ga ubedili da ispuni obaveze Kijeva u vezi sa Minskim sporazumom“, rekao je Peskov novinarima.

Čižov: EU nije zrela da kritički gleda na sopstvenu politiku -  Još jedno u nizu produženje antiruskih sankcija od strane EU govori o manjku političke zrelosti tog bloka, izjavio je stalni predstavnik Rusije pri EU Vladimir Čižov.

„Nije bilo nikakvih razgovora (predstavnika Rusije i EU). To svedoči da EU sa tačke gledišta političke hrabrosti za sada nije zrela da kritički gleda na sopstvenu politiku“, izjavio je Vladimir Čižov. Prema njegovom mišljenju, EU za sada nije donela odluku koja bi govorila da je zainteresovana za uspostavljanje dijaloga sa Rusijom i koja bi „odražavala porast raspoloženja“ u evropskim državama. Čižov je primetio i da postoji razumevanje da će do završetka trajanja sankcija EU ipak napraviti tzv. „strateški pregled svoje politike“. To se može desiti na samitu EU u Briselu 20. i 21. oktobra.

Stalni ruski predstavnik pri EU je izjavio da Moskva nije razgovarala sa EU o ukidanju sankcija. „Mi nemamo nameru da imamo bilo kakve kontakte sa EU na temu sankcija, jer to nije predmet našeg dijaloga. To je problem koji su oni sami stvorili, pritom, ne samo nama, već i sebi samima, i koji oni sami treba da reše“, rekao je Čižov. Danas je Evropska unija zvanično produžila sankcije, koje ističu u utorak, protiv državljana i pravnih lica Rusije i Ukrajine do marta 2017. godine.

Američi senator: Neki se ne sećaju Hladnog rata kada smo hteli da izbegnemo rat sa Rusijom -  Američki političari treba da se prisete izazova koje je donelo vreme Hladnog rata i razmotre svoje oštre stavove o Rusiji u korist diplomatskih odnosa, rekao je američki senator i bivši republikanski predsednički kandidat Rand Pol.

„Ljudi kažu ’udarićemo Rusiju po nosu‘ ili ’uspostavićemo zonu zabrane leta i oboriti ruske avione‘. Ti ljudi se ne sećaju ničega o Hladnom ratu kada smo hteli da izbegnemo rat sa Rusijom“, istakao je Pol.

U svetlu popularnog političkog trenda satanizacije Moskve, Pol je objasnio da su diplomatski odnosi sa Rusijom veoma važni, a posebno u kontekstu napora za političko rešenje u Siriji, koja se nalazi u građanskom ratu poslednjih pet godina. „To ne znači da treba da se slažemo i dozvoljavamo Rusiji da radi šta god ona hoće, već znači da je važno da nastavimo da imamo dobre odnose“, naveo je Pol.

Tokom republikanske predsedničke debate u sredu Pol je kritikovao svoje ratoborne protivnike zbog antiruske retorike, za koju on smatra da bi mogla da izazove Treći svetski rat. Rusko-američki odnosi su se pogoršali 2014. godine nakon dešavanja u Ukrajini, ali dve zemlje nastavljaju da se zajednički diplomatski angažuju na najvišem nivou u rešavanju pojedinih kriza u svetu.

Ambasador SAD u Kijevu: Krim treba da se vrati pod kontrolu Kijeva -  Nova ambasadorka SAD u Ukrajini Meri Jovanović izjavila je da smatra da Krim treba da se vrati pod kontrolu Kijeva po „baltičkom scenariju“.

Istovremeno je istakla da je to dugotrajan proces. U intervjuu za „Evropsku pravdu“, Jovanovićeva je istakla da ne sumnja u povratak Krima.

„Verujemo da će se na kraju Krim vratiti u Ukrajinu. Ali, dobro pitanje je — kada?“, izjavila je ambasadorka. Ona tvrdi da je „za većinu ljudi na Zapadu taj proces sličan pozitivnom primeru baltičkih zemalja“.

„Dugi niz godina te države su bile deo Sovjetskog Saveza… U Vašingtonu su sve to vreme nastavljale da rade diplomatske misije baltičkih država i na kraju su one povratile svoju nezavisnost“, rekla je Jovanovićeva. Ranije je ambasadorka SAD izjavila da Vašington ne priznaje izbore za Državnu dumu Rusije na teritoriji Krima. Krim je postao deo Rusije nakon referenduma održanog u martu 2014. godine, na kojem je većina stanovnika glasala za ulazak u sastav Rusije.

EU produžila sankcije protiv državljana Rusije i Ukrajine -  Evropska unija zvanično je produžila sankcije protiv državljana i pravnih lica Rusije i Ukrajine do marta 2017, saopštio je Evropski savet.

Savet stalnih predstavnika u Evropskoj uniji potvrdio je prošle nedelje šestomesečno produženje sankcija protiv 146 osoba i 37 pravnih lica, bez promene. „Ove sankcije se sastoje od zamrzavanja imovine i zabrane putovanja za 146 fizičkih i 37 pravnih lica. One su produžene do 15. marta 2017. godine“, navodi se u saopštenju Evropskog saveta. 

Pravni akti o usvojenim merama će u petak biti objavljeni u službenom listu EU. Odnosi između Rusije i Evropske unije pretrpeli su težak udarac nakon što je Krim postao deo Rusije 2014, a Zapad optužio Moskvu da se meša u sukobe u istočnoj Ukrajini, nametanjem političkih i ekonomskih sankcija Rusiji. Kremlj je više puta odbacivao optužbe i Evropskoj uniji uveo kontramere koje se odnose na određene proizvode.

Kijev optužio Moskvu da narušava pravila STO -  Ukrajina je započela proceduru postupka osporavanja u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) ograničavanja tranzita u treće zemlje kroz Rusiju, saopštila je pres-služba Ministarstva za ekonomski razvoj i trgovinu Ukrajine.

U sredu je Ministarstvo za ekonomski razvoj saopštilo da je Kijev tražio od Moskve konsultacije u STO, koje predstavljaju obavezu u pretpretresnoj fazi rešavanja spora. Ukoliko u roku od 60 dana strane ne postignu sporazum, Ukrajina bi mogla da zahteva osnivanje arbitražne grupe. Ruski predsednik je ranije uneo promene u ukaz o pružanju ekonomske bezbednosti i nacionalnih interesa Rusije na tranzit robe iz Ukrajine u Kazahstan, proširujući zahtev na Kirgiziju. Ukrajinska roba u ove zemlje kreće se preko teritorije Rusije samo po određenim rutama i prolazi kroz određene kontrolne punktove.
 Ukrajina - iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima