„Maglovito“ partnerstvo

Kao deo evropske politike susedstva, inicijativa „Istočno partnerstvo je za sad još prilično maglovita". Takav je zaključak direktora evropskih projekata međunarodne organizacije „Internjus Ukrain" Vladimira Jermolenko u okviru međunarodnog dvodnevnog treninga za novinare koji se održao u Kijevu na temu: „Istočno partnerstvo EU: mogućnosti za Ukrajinu". Događaj je organizovao već pomenuti „Internjus Ukrain" i regionalni predstavnik nemačkog Fonda nazvan u čast Fridriha Eberta.

Tema takozvanog treninga može se smatrati pokušajem reanimacije inicijative EU. Kako je pisao ovih dana francuski „Le Mond" „Evropa koja se saginje pod težinom finansijske krize sada je pre svega zabrinuta svojim unutrašnjim problemima i nikako ne može konačno da se opredeli sa svojom strategijom za Istok". U „partnerstvu", podsetio je list, učestvuje 6 postsovjetskih zemalja - Ukrajina, Belorusija, Moldavija, Gruzija, Jermenija i Azerbejdžan. Za programa pomoći za period do 2013. godine EU je izdvojila 600 miliona evra, što je, smatra izdanje, kaplja u moru. U toku kijevskog „treninga" koordinator predstavništva EU u Ukrajini David Stulik je otvoreno priznao, da je „kompleksnost shvatanja" politike „Istočnog partnerstva" uslovljena odsustvom konkretnih projekata, koji se mogu „dodirnuti rukama".
 

Sa druge strane, smatra analitičar ukrajinskog Instituta evroatlantske saradnje Vladimir Gorbač, razrada takvih projekata  i za EU i za Ukrajinu nije nikakav prioritet. Za Ukrajinu je daleko aktuelniji problem dobijanje kredita MMF i EU, od realizacije nekakvih projekata sa Moldavijom i Belorusijom, a da i ne govorimo o Zakavkazju. Inače, o te tri kavkaske zemlje učesnice „partnerstva" se govorilo na nedavnom forumu u Berlinu Evrokomisije o „novoj orijentaciji" istočnoevropske politike EU. Politikolog Nemačkog društva spoljne politike Štefan Majster koji je nastupio sa izveštajem kritikovao je Brisel za to što je Južni Kavkaz ostao na marginama njegove politike.
 

Štefan Majster je malo ipak preterao. Ovih dana u Batumiju je održana prva runda pregovora o sporazumu o asocijativnom članstvu Gruzije u EU. Pregovore su vodili vice-predsednik Evrokomisije Ketrin Ešton i predsednik Gruzije Mihail Sakašvili, a ovih dana uz posredništvo Litvanije odvija se neka vrsta udvaranja Aleksandru Lukašenku. I u oba slučaja se vide skriveni pokušaji da se uvuku zemlje partnerstva u zasad još virtualne projekte sa ciljem oslobađanja Evrope od energetske zavisnosti od Rusije. A kad smo već kod toga, naučni saradnik Instituta Evrope Aleksandar Strelkov u tome ne vidi nikakav poseban problem:
 

 Da, zaista, može biti da „Istočno partnerstvo" objektivno privlači te zemlje zoni uticaja EU, - govori ekspert. - Ali ja sam duboko ubeđen da je ideja „podmetnuti nogu" Rusiji bila poslednja na spisku zadataka, koje je rešavala inicijativa „partnerstva". U svakom slučaju, od zavisnosti od Rusije u najbliže vreme neće se osloboditi ni EU, ni Evropa, ni postsovjetski regioni.
 

A već gorepomenuti list „Le Mond" naziva „Istočno partnerstvo" pokušajem da se uspostave ekonomske i političke veze sa zemljama, koje (citiramo) „pokušavaju da se iščupaju iz stiska Moskve". Pa šta, bar je rečeno bez ikakve maglovitosti.