Na rad Boračke organizacije grada Banjaluka i njenog predsednika Gorana Rogića svakodnevno pristižu kritike od strane boraca Vojske Republike Srpske, kako po društvenim mrežama i medijima, tako i među razgovorima boraca. Iz više izvora smo pokušali saznati zbog čega dolazi to nezadovoljstvo.
Prva kritika je ta, da je sadašnji predsednik Boračke organizacije grada Banjaluka Goran Rogić na ovoj funkciji više od deset godina, kao i to da je odavno zaposlen u Fondu zdravstvenog osiguranja Republike Srpske na puno radno vreme, te da kao stalno zaposleni ne može revnosno obavljati funkciju predsednika BO Banjaluka, jer po sili zakona, propisano radno vreme mora provoditi na drugom radnom mestu, odnosno u Fondu zdravstvenog osiguranja Republike Srpske, a ne u Boračkoj organizaciji grada Banjaluka.
Na tvrdnju nezadovoljnih boraca da je stalno zaposlen u Fondu zdravstvenog osiguranja na puno radno vreme obratili smo se Fondu Zdravstvenog osiguranja. U dopisu koju smo dobili potvrđeno nam je da je Goran Rogić radnik Fonda zdravstevnog osiguranja Republike Srpske, te da mu je radno vreme od 07:30 do 15:30 časova, odnosno puno radno vreme. Na naš upit fondu da li je Rogić član vladajuće partije SNSD nismo dobili odgovor.
Upite o zvaničnom radnom vremenu Boračke organizacije grada Banjaluka zvanično smo slali Boračkoj organizaciji Republike Srpske nekoliko puta, u kojem smo postavili i pitanje o formalnom statusu mesta predsednika BO Banjaluka i njegovom radnom vremenu.
S druge strane, telefonskim pozivom prema Boračkoj organizaciji Republike Srpske smo saznali da je radno vreme Boračke organizacije Banjaluka od 08:00 do 16:00 časova, a samim tim i da su radna vremena skoro indentična.
Borci nadalje imaju zamerke na to, što Rogić mimo plate koju prima na svom stalnom radnom mestu u Fondu, prima i platu-naknadu za mesto predsednika BO Banjaluka.
Oni smatraju da je i pored svega nemoralno da pored toliko nezaposlenih boraca to mesto obavlja čovek koji radi puno radno vreme u državnoj ustanovi, te da je nemoguće da nema nijedan nezaposlen borac koji je, „pismen“ i poznaje propise, a da ne bi mogao obavljati dužnost predsednika BO Banjaluka i da prima tu platu-naknadu.
Kako navode, tada bi mogli reći da je makar jedna boračka porodica zbrinuta kroz novčana primanja koju prima predsednik Boračke organizacije grada Banjaluka duže od deset godina. Nadalje navode da bi i njegovi pomoćnici morali biti iz reda porodica poginulih ili ratnih vojnih invalida, te da bi se na taj način obezbedila još neka porodica.
Da li je vreme i moralno da na mesto predsednika Boračke organizacije grada Banjaluka posle više od deset godine dođe druga osoba koja nema nikakva primanja i nema stalni posao na puno radno vreme ostaje da se vidi.
Nezadovoljni borci, opet napominju da se ne može revnosno obavljati dužnost predsednika BO Banjaluka jer jedna osoba fizički ne može biti prisutna u zakonski propisanom radnom vremenu na jednom i drugom mestu, prvenstveno zbot toga što stalni radni odnos u isto vreme i na drugom radnom mestu, u državnoj ustanovi, zahteva da se obavezno bude na tom radnom mestu.
Rogić je i svojim izjavama izazvao i nezadovoljstvo boračke populacije jer je, pripadnike Vojne policije Vojske Republike Srpske nazivao lopovima i pljačkašima, kazao nam je nekadašnji komandant 1. Bataljona vojne policije Prvog krajiškog korpusa Vojske Republike Srpske, major Željko Zorić.
„Goran Rogić, predsjednik Boračke organizacije grada Banjaluka o našem bataljonu govori najružnijim riječima. Njegove riječi bacaju veliku ljagu na naš bataljon, a samim tim i na Vojsku Republike Srpske u cjelini. Često govori na taj način i ne bira ni mjesto ni vrijeme da kaže, kako tobože, mi nismo uopšte bili u ratu, da su pripadnici bataljona krali i pljačkali, te zloupotrebaljavali ovlaštenja vojne policije i „bijeli opasač“.
Aleksandar Lukin
