Kina gradi vojnu bazu u Džibutiju

Kina ubrzano gradi vojnu bazu na Somalijskom poluostrvu, koje je inače poznato i kao Afrički rog ili kapija Afrike.

Tokom sastanka u Pekingu komandant Generalštaba Kineske narodne Armije Fang Fenghuej zahvalio se svom džibutijskom kolegi na pomoći u izgradnji, koju ova zemlja pruža Kini. To je već drugi susret visokih vojnih funkcionera u poslednjih mesec dana.

Krajem novembra, Džibuti je posetio zamenik predsednika Centralnog vojnog komiteta NRK Fan Čanglong. Prema pisanju zapadnih medija, izgradnja kineske baze u inostranstvu bila je osnovna tema ovih pregovora.

Inače, predsednici Kine i Džibutija, Si Đinping i Ismail Omar Gele, postigli su sporazum o bazi još u decembru 2015. godine, a u januaru 2016. zvanični predstavnik kineskog Ministarstva spoljnih poslova izjavio je da će baza „obezbediti logističku podršku za kineske vojne brodove koji učestvuju u operacijama protiv pirata“. Buduću bazu u Džibutiju zvanični Peking ne naziva „vojnom“, nego „bazom za pružanje materijalno-tehničke podrške“.

Naučni saradnik Centra za međunarodne odnose na kineskom Institutu za komunikacije Jang Mjen za „Sputnjik“ kaže da je baza u Džibutiju od strateške važnosti za Peking, ali da to nije vojna baza u običnom smislu reči.

„Trenutno Kina aktivno gradi okeansku flotu, stoga su logistička i tehnička podrška neophodne kako bi ratna mornarica ostvarivala svoje zadatke u okeanu“, objašnjava on. Ali trebalo bi imati u vidu da je u ovoj afričkoj zemlji raspoređeno 800 pripadnika kineske mirovne misije.

Doduše, ni kinesko Ministarstvo odbrane ne negira činjenicu da će baza obezbediti podršku i ovim vojnicima. Osim kineskih vojnika, u Džibutiju se nalaze francuska, kao i američka vojna baza. Takođe, u toj zemlji su raspoređeni japanski, nemački i španski vojnici. Amerikanci su stigli u Džibuti 1999. godine, i sada veoma često koriste ovu teritoriju za obezbeđivanje vojnih operacija u Jemenu i Somaliji, pre svega za nanošenje udara po teroristima pomoću bespilotnih letelica.

Gradeći bazu u Džibutiju, Kina dobija još jedan atribut svetske velesile, kaže za „Sputnjik“ Stanislav Tarasov, istoričar, stručnjak za Afriku i Bliski istok.

„Kina je prvo ojačala ekonomiju, onda povećala politički uticaj, a trenutno povećava prisustvo širom sveta — kupuje kompanije i aktive, a sada i gradi baze. Bilo bi čudno da Kina ne izgradi bazu u Džibutiju. Ova zemlja igra važnu geopolitičku ulogu jer se praktično nalazi na raskrsnici svetskih trgovinskih puteva“, objašnjava Tarasov.

Duž Afričkog roga prolazi jedna od najvažnijih ruta koja spaja Crveno more i Indijski okean, a značaj ovog puta se povećava iz godine u godinu. Osim toga, Džibuti ima veliki značaj za obezbeđenje logističkog pristupa stranog biznisa tržištima Etiopije i zemalja takozvanog „Zajedničkog tržišta za istočnu i jugoistočnu Afriku“, na kojem je udruženo 20 afričkih zemalja. Upravo zbog toga ovaj region često nazivaju kapijom Afrike.  Kina je već realizovala nekoliko velikih projekata u Džibutiju, na primer završila je izgradnju železnice Adis Abeba — Džibuti, vredne četiri milijarde dolara. U tom smislu, izgradnja baze nije nikakav „militarizam“, već težnja Pekinga da zaštiti sopstvene ekonomske interese u Istočnoj Africi.