„Dragi naš Leonid Iljič“: Sovjetski vicevi o Brežnjevu

Sovjetski politički vicevi su cvetali u vreme Brežnjevljeve vladavine. Poljupci sa političarima, neskrivena sujeta i starci u Politbirou – sve je to odraženo u izmišljenim smešnim situacijama koje su tiho prepričavane u Sovjetskom Savezu.

Svevideća partija

Vlasti SSSR-a su mogle svojim građanima prirediti velike probleme zbog političkih viceva, ali ipak je narod i pored toga u doba „zastoja“ zbijao šale na račun „apsolutne vlasti“ Komunističke partije i njenog lidera Brežnjeva, „našeg dragog Leonida Iljiča“. Primer:

Pališ televizor, a na prvom programu govori dragi naš Leonid Iljič. Prebacuješ na drugi program – i tamo Brežnjev. Prebacuješ na treći – opet on. A kad prebaciš na četvrti – tamo nije Brežnjev nego pukovnik KGB-a, koji ti preti prstom i kaže: „Mnogo biraš kanale“.

Bilo je viceva i o kaznama koje čekaju one koji pričaju viceve:

– Leonide Iljiču, imate li hobi?

– Da, skupljam viceve o sebi.

– I koliko ste uspeli da skupite?

– Dva i po koncentraciona logora.

Uloga u istoriji

Ponekad je Brežnjev u vicevima poređen sa prethodnim rukovodiocima SSSR-a: Lenjinom koji je osnovao Sovjetski Savez, Staljinom koji je odneo pobedu u Drugom svetskom ratu, i Hruščovom koji je zapamćen po pompeznim i često nezgrapnim izjavama. Brežnjev je u tim vicevima figurirao kao čovek koji je digao ruke od upravljanja zemljom:

Lenjin je dokazao da državom mogu upravljati i kuvarice. Staljin je dokazao da državom može upravljati jedan čovek. Hruščov je dokazao da državom može upravljati i budala. A Brežnjev je dokazao da državom može uopšte i da se ne upravlja.

U Lenjinovo vreme sve je bilo kao u tunelu: unaokolo tama, a u daljini svetlost. U Staljinovo vreme je bilo kao u autobusu: jedan upravlja, polovina sedi [„sedeti“ u ovom kontekstu znači biti u zatvoru – prim. prev.], a ostali se tresu. U Hruščovljevo vreme je bilo kao u cirkusu: jedan priča, a svi se smeju. U Brežnjevljevo vreme je bilo kao u bioskopu: svi čekaju kraj.

„Mala zemlja“

Brežnjev je učestvovao u Velikom otadžbinskom ratu. Najvažniji period u njegovoj vojnoj karijeri bilo je učešće u odbrani područja koje se zvalo „Mala zemlja“ kod grada Novorosijska (1.226 km južno od Moskve).

Borba za „Malu zemlju“ u Drugom svetskom ratu nije tretirana kao strateški važna, ali u prvom tomu Brežnjevljeve autobiografije (objavljene 1978. godine, kada je Brežnjev već 12 godina bio na vlasti) ta epizoda rata je prikazana kao izuzetno značajna. Književni kritičar Konstantin Miljčin zajedljivo piše da je Brežnjev želeo da prikaže kako je upravo on, tadašnji pukovnik, „odneo pobedu u Velikom otadžbinskom ratu“.

Knjiga sama po sebi nije postala popularna u narodu, ali se zato pojavilo mnogo viceva na temu velike uloge šefa partije u Velikom otadžbinskom ratu:

Posvađala se dva učesnika Velikog otadžbinskog rata i jedan drugome kaže:

– Dok sam ja na „Maloj zemlji“ rešavao sudbinu Drugog svetskog rata, ti si verovatno hvatao krivine u Staljingradu! [Staljingradska bitka je trajala od jula 1942. do februara 1943. godine i bila je jedna od najvažnijih bitaka u Velikom otadžbinskom ratu. Sovjetski Savez je kod Staljingrada izgubio preko milion vojnika, ali je zaustavio ofanzivu nacista.]

Uoči juriša na Berlin, u maju 1945. godine, Staljin kaže Hruščovu: – Dobar vam je plan druže maršale, ali pre nego što ga odobrim moram se posavetovati sa pukovnikom Brežnjevom...

Strasni poljupci

Jedna od najpoznatijih Brežnjevljevih navika je bila da se ljubi sa svetskim liderima sa kojima se sastajao, i to najpre u oba obraza, a zatim u usta. Najpoznatiji je njegov poljubac sa Erihom Honekerom, generalnim sekretarom Jedinstvene socijalističke partije Nemačke, koji je ovekovečen na grafitu Dmitrija Vrubelja na ostacima Berlinskog zida.

Pored Honekera, prijateljski Brežnjevljev poljubac su iskusili i predsednik SAD Džimi Karter, lider Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser Arafat, jugoslovenski lider Josip Broz Tito, premijerka Indije Indira Gandi i mnogi drugi. Među liderima koji su izbegli Brežnjevljev poljubac su premijer Velike Britanije Margaret Tačer, kubanski revolucionar Fidel Kastro (priča se da je on namerno zapalio cigaru da ga Brežnjev ne bi poljubio) i rumunski generalni sekretar Nikolaje Čaušesku. On je izbegavanje poljubca prijateljski nastrojenog lidera Sovjetskog Saveza objasnio gadljivošću i strahom od bakterija. Tako je nastao sledeći vic:

Brežnjev nije mnogo voleo rumunskog lidera Čaušeskua. – Čovek je odrastao, a još ne ume da se ljubi.

Vlast staraca

Pred kraj Brežnjevljevog perioda Politbiro centralnog komiteta KPSS (koji je upravljao zemljom) gotovo su u potpunosti činili starci. Prosečan uzrast člana Politbiroa bio je 70 godina. I to je odraženo u narodnom „folkloru“.

Šta ima četiri noge i četrdeset zuba? – Krokodil. – A četrdeset nogu i četiri zuba? – Brežnjevljev Politbiro.

Oleg Jegorov, Ruska reč