„Belo vreme“ na ostrvu Oljhon

„Saagan Sag“ na burjatskom znači „Belo vreme“. To je period kada se prekida kontakt između ostrva Oljhon i ostatka sveta, sve dok se jezero potpuno ne zaledi. Bajkal tada utone u maglu, a zajedno sa njim i žitelji ovog ostrva. Njima je tada jedino bitno gde da ulove ribu i hoće li imati dovoljno vode za piće.

Ostrvo Oljhon je svešteno mesto za budiste i šamaniste. Ovde je uglavnom sunčano. Tokom godine ima samo 30 oblačnih dana, i to od sredine decembra do sredine januara. U to vreme Bajkal tek počinje da se zamrzava, ali led još nije pogodan za saobraćaj, tako da je ostrvo nedostupno za turiste. Na Bajkal se spušta magla i privremeno skriva Oljhon i njegove žitelje od ostatka sveta.

U pustari snegom pokrivenog ostrva čovek se oseća kao majušna trunka u ogromnom svetu. Dani se sporo vuku i liče jedan na drugi, a ljudi se trude da nekako prekrate vreme.

Foto: Jelena Anosova

Deda Viktor svakog zimskog jutra ustaje u 7:00, loži peć i laća se kućih poslova.

Foto: Jelena Anosova

On je navikao na surove uslove i ne želi da se porodica brine o njemu.

Foto: Jelena Anosova

Ranije je Viktor lovio ribu na brodovima koji su pripadali ovdašnjoj fabrici za preradu ribe, ali je ona zatvorena.

Foto: Jelena Anosova

Viktor ima mačka Vasilija, nerazdvojnog pratioca u svim njegovim poslovima, naročito u čitanju i pisanju pisama prijateljima.

Foto: Jelena Anosova

Deda pravi vino od sibirskih plodova i brezovog soka.

Foto: Jelena Anosova

Na ostrvu Oljhon nema tekuće vode, i zato pre nego što se Bajkal zamrzne žitelji svakodnevno poje stoku u jezeru. U drugo vreme se koristi voda koja je blagovremeno dopremljena sa „kopna“ i čuva se u velikom rezervoaru na obali.

Foto: Jelena Anosova

Na obali Oljhona zbog jakih vetrova mnogim borovima štrči korenje iz zemlje. To deluje kao da drveće hoda po ostrvu.

Foto: Jelena Anosova

U šetnji po rtu Burhan mogu se sresti serge – ritualni stolovi sa trakama i „žrtvenim darovima“ namenjenim duhovima. Veruje se da je rt Buran zemaljski dvorac glavnog „tengrija“ (gospodara Oljhona). Na njegovom kraju je „dvonoga“ litica Šamanka, gde postoji „sveštena pećina“, koja je sada zatvorena. Poznati ruski naučnik Vladimir Obručev, koji je istraživao Bajkal, pisao je tim povodom: „...ali najzanimljiviji je sujeverni strah koji oljhonski Burjati osećaju prema pećini. Pored Šamanske litice se ne sme prolaziti na točkovima, nego samo na konju ili u saonicama. Zbog toga se u letnjem periodu između zapadnog i istočnog dela Oljhona može proći samo na konju, ali i to se retko dešava, jer Burjati nerado prolaze pored pećine. A kada neko umre, onda je svim pripadnicima pokojnikovog roda, tj. celoj polovini ostrva, bilo zabranjeno da određeno vreme prolaze pored pećine. Zbog toga me je moj pratilac, Burjat iz Dolon Arguna, doveo samo do Hužira i vratio se, a ja sam dalje nastavio sa drugim, krštenim Burjatom, i sa njim prošao pored pećine. Otišli smo do ulusa (nomadskog naselja) Haranci, gde sam uzeo drugog pratioca. Isto tako je bilo i u povratku“.

Foto: Jelena Anosova

Jedna zgrada oljhonskog aerodroma. U letnjem periodu na ostrvo se može stići iz Irkutska, koristeći male privatne avione. U sovjetsko doba ti avioni su saobraćali jednom nedeljno.

Foto: Jelena Anosova

Tokom leta je u zalivu Malo more (između Oljhona i obale Bajkala) vodeni saobraćaj dosta gust, a „reguliše“ se pomoću nekoliko svetionika. Na Bajkalu ponekad duvaju jake oluje. Na primer, krajem septembra 1902. godine je u Malom moru znatno oštećen parobrod „Aleksandar Nevski“. Tada su potonule sve dereglije koje je on vukao, na kojima su se ribari sa porodicama vraćali kući na kraju sezone ribolova.

Foto: Jelena Anosova

Nadgrobni spomenik potonulom mladiću. S obzirom da je u pitanju burjatski grob, ispred njega su ostavljeni „žrtveni darovi“.

Foto: Jelena Anosova

Kosturi ribarskih brodića koji su nekada pripadali ovdašnjoj fabrici za preradu ribe. Ona je otvorena 1932. godine, a sada gotovo i da ne radi.

Foto: Jelena Anosova

Na ostrvu postoji starosedelačka zajednica kozaka. Oni žive u miru sa Burjatima. Ostrvo je tolerantno prema svim religijama: budizmu, šamanizmu i hrišćanstvu.

Autor: Anastasija Karagodina,
Ruska reč