Neslaganje Trampa i suda

Nakon što su federalne sudije blokirale ukaz kojim se zabranjuje ulazak u SAD stanovnicima sedam muslimanskih zemalja, predsednik je objavio nekoliko gnevnih tvitova. Tako nekontrolisana kritika na račun sudskog sistema naterala je „Vašington post“ da se zapita šta će biti ako predsednik odbije da poštuje odluke suda.

Odlukom sudije Federalnog okružnog suda Džejmsa Robarta prestao je da važi predsednički ukaz o migrantima, a Donald Tramp je na to odgovorio nizom tvitova. U jednom je nazvao Robarta „takozvanim sudijom“, a njegovu odluku „smehotresnom“. U drugom se požalio na sistem u kojem „neki sudija“ može da ukine odluku predsednika koja se tiče unutrašnje bezbednosti. Na kraju, predsednik je optužio sudiju i sudski sistem za buduće neprijatnosti u vezi sa njegovom odlukom.

Ministarstvo pravde SAD je uložilo žalbu na odluku sudije Robarta, ali, kako smatra „Vašington post“, populistička Trampova retorika ne dozvoljava da se isključi verovatnoća da u nekom trenutku administracija odbije da se potčini odluci još jednog u nizu „takozvanog sudije“.

Izdanje je navelo tri primera iz američke istorije kada su predsednici bili na suprotnoj strani od sudija — za vreme Tomasa Džefersona, Endrua Džeksona i Abrahama Linkolna. Svaki od ta tri konflikta je pretio da preraste u veliku ustavnu krizu i vlast je morala da traži kompromise.

Stručnjaci od kojih je „Vašington post“ tražio mišljenje se slažu da bi Donald Tramp mogao da uđe u konflikt sa sudom, ako ne zbog migracionog pitanja, onda zbog nečega drugog. U ovom slučaju poslednju reč daje zakonodavna vlast. Tako sud može da optuži predsednika za nepoštovanje, što stvara uslove za impičment. Odluku o impičmentu donosi Donji dom Kongresa.

Čak i ako stvar ne dovede do direktnog sukoba između sudske vlasti i predsednika konflikt može da se rasplamsa između sudija i činovnika vlasti, tj. Trampove administracije. Činovnike koji ne poštuju odluke suda, sud može da optuži za nepoštovanje i da im zapreti zatvorom. Na taj način, činovnici i vladini resori će se naći između dve vatre: odluke suda i volje predsednika. „Vašington post“ ne isključuje da bi jedan broj činovnika u takvoj situaciji izabrao svog neposrednog šefa Donalda Trampa, posebno generali koji se nalaze na čelu Ministarstava odbrane i Ministarstva unutrašnje bezbednosti.