EU stvorila nerešiv problem

Borba protiv nelegalne migracije neosporan je adut u političkoj igri. Francuski predsednik Nikolaj Sarkozi, očigledno, sakupio je mnogo poena kod birača, odlučivši se faktički na deportaciju rumunskih Cigana, koji su se malo zadržali u njegovoj zemlji. Ilegalci... Oni su postali stalna glavobolja EU. Svake godine na desetine hiljada iseljenika iz Afrike, Bliskog Istoka, postsovjetskih zemalja, na sve moguće načine teži da dospe u taj, kako im se čini, raj na zemlji. I mnogi tamo ostaju, množeći redove ranije odomaćenih ovde legalnih radnih migranata, izbeglica, turista koji se nisu vratili i ostalih. Rastu socijalni troškovi, kriminal, nagomilava se nezadovoljstvo domaćeg stanovništva. Ne čudi što su Francuzi tako družno podržali strog program svog predsednika za proterivanje ciganskih porodica. Ali gde su garancije da se oni neće vratiti? - pita se vodeći stručnjak za evropsku integraciju Evropskog instituta RAN Olga Potemkina:

Direktiva o deportaciji migranata koju je progurao Nikola Sarkozi, kada je Francuska bila presedavajući EU, usvojena je sa velikim skandalom. Ali ona, kao deo emigracione politike EU, deluje. Deluje i druga direktiva - o ozbiljnom kažnjavanju preduzimača, koji uzimaju u službu migrante bez pasoša. Postoje istina podaci da sankcije u pogledu poslodavaca koji krše zakon ne funkcionišu. I na to zatvaraju oči. Inače može se prosto srušiti čitav sivi sektor ekonomije, a on je vrlo bitan u nizu zemalja EU. Kave samo mere ne preduzima rukovodstvo EU kako bi uvela ovo more ilegala u razumni kolosek! Ovde je i pokušaj stvaranja velikih migracionih centara, gde se utvrđuje osnovanost razloga za ulazak u zemlju. Pri čemu, dok se zahtev razmatra, potencijalne migrante praktično u potpunosti izdržavaju. Nekoga na kraju odbiju, ali ne najnesrećnije, na primer došljake iz Somalije. Međutim, tok nelegalne migracije ne prestaje.
 

Po podacima evropskog komesara Žaka Baroa, na teritoriji EU nalazi se ilegalno 8 miliona iseljenika iz trećih zemalja, kako nazivaju ovde one koji nisu građani EU. Postavlja se pitanje, ako nikakve mere ne daju stopostotni rezultat, znači EU se suočila sa nizom nerproblemom iz niza nerešivih.

Dok postoji potražnja za radom nelegalnih migranata, dok ostaju uzroci za trgovinu ljudima, nikakve deportacije neće pomoći. Treba likvidirati sam koren problema. Meni se čini da bi rusko iskustvo, uspešno i ne previše, moglo da koristi evropljanima. Mi takođe patimo od nelegalne migracije, na primer, iz bivših sovjetskih republika Srednje Azije. Borili smo se protiv nje na razne načine, čas uvodili programe adaptacije gastarbajtera, čak naprotiv ograničavali rokove njihovog boravka u Rusiji. Ali dolazak ilegalaca ne može da se zaustavi. Zato je pošlo za rukom drugo. Podsećam, za vreme čečenskog rata u Evropu su krenule izbeglice iz opasne zone. I tamo su ih, treba reći, rado primali. Kada je ruskim vlastima pošlo za rukkom da stabilizuje stanje na Severnom Kavkazu, situacija se promenila. Danas je skoro nemoguće dokazati da te gone iz političkih razloga i da ti je život u opasnosti radi sticanja statusa izbeglice. Evropljani znaju: pravi uzroci zahteva za ulazak u EU su drugačiji, ekonomski.
 

Kako je saopštila Olga Potjomkina, Rusija i EU će razmeniti iskustva u mogracionoj politici, označiti puteve zbližavanja migracionog zakonodavstva. To će se desiti krajem godine.
 

Ne vešati etikete i proterivati, već baviti se socijalnim pitanjima migranata - to je ono što predlažu evropski eksperti. Ali evropski činovnici imaju drugi predlog: od 2013. godine prilikom ulaska i izlaska na granici EU uzimaće se otisci prstiju. Očigledno biće lakše loviti ilegalce.