Kažnjavanja za ekonomski kriminal biće blaža

Prevarant nije kriminalac. Na tome insistiraju autori nacrta zakona za liberalizaciju ruskog zakonodavstva u oblasti biznisa. U skladu sa dokumentom, ekonomski prekršioci treba da idu u zatvor manje i ređe.
 

Ozbiljne izmene treba da se tiču opšteg dela Krivičnog kodeksa. Pre svega, reč je o smanjenju maksimalne kazne lišavanja slobode za ekonomske prestupe. Preduzimače koji ranije nisu bili osuđivani ili su izvršili prestupe manje i srednje težine, očekuje ublažavanje kazne. Pri tome visina prihoda od ekonomske delatnosti ne treba da se razmatra kao faktor koji utiče na težinu prestupa. Osim toga, nacrt zakona predviđa ublažavanje kazni onima koji pristanu da nadoknade nanetu štetu ili su delovali pod pritiskom rukovodstva.
 

Uopšte, krivična dela o prevari, koja se razmatraju vezana za biznis delatnost, treba pokretati samo po prijavama postradalih ogranizacija, smatra predsednik Advokatske komore RF Henri Reznik.
 

Prema analogiji sa normom da se slučajevi zloupotrebe službenih ovlašćenja pokreću samo ako je naneta šteta ogranizaciji, gde je ovo lice vršilo funkcije upravljanja, i na osnovu prijave same ogragnizacije. Kod nas se na sve strane ispostavlja da se slučajevi prevare pokreću bez prijave oštećenih. I oštećeni se proglašavaju takvim faktički bez njihove saglasnosti.
 

Važno je da se u novom nacrtu zakona prestupi na ekonomskoj bazi koje izvrše saradnici jedne firme ne izjednačavaju sa delatnošću organizovanih kriminalnih grupacija. I kaznu prevaranti će pretrpeti u skladu sa težinom učinjenog, neće ići u zatvor automatski na 15 godina, kao što je sada predviđeno Krivičnim kodeksom za organizaciju kriminalne grupacije.
 

Prvi talas liberalizacije ruskog zakonodavstva u pogledu preduzimača prošao je proletost na inicijativu predsednika Dmitrija Medvedeva. Između ostalog, utvrđene su popravke koje dozvoljavaju da se protiv optuženih za ekonomske prestupe koristi mera plaćanja kaucije umesto hapšenja. U tom pravcu treba nastaviti rad, podvlači šef Instituta za savremeni razvoj Igor Jurgens.
 

Zakonodavstvo je pravljeno početkom 90-ih godina i njegovi autori su pravnici koji su se oslanjali na tada dominantno pravo. A to pravo govorilo je o zaštiti socijalističke svojine od posezanja svakakvih nečistih ljudi. U mnogome takva konzervativna zaštitna ideologija je ostala. Do danas se prema preduzimačima odnose vrlo podozrivo. Može se reći da u sudovima prevladava teza da je preduzimač unapred kriv.
 

Ovakav prilaz treba da izmeni novi nacrt zakona. Nad njim radi grupa pravnika, sudija, naučnika na bazi Savremenog instituta za razvoj. 16. septembra dokument treba da se da Državnoj dumi RF na razmatranje.