Sutra godišnjica Miloša Milojevića 177. godina od rođenja , velikog srbskog istoričara. ponedeljak , 16. oktobar u 18:00, Udruženje ‘’ Milutina Milankovića’’ - Beograd

Sutra godišnjica  Miloša  Milojevića

177.  godina od rođenja , velikog srbskog istoričara. ponedeljak  , 16. oktobar u 18:00, Udruženje ‘’ Milutina  Milankovića’’  - Beograd

Vaskrsenje anatemisanog  Crnobarskog Orla

(  Milošu Milojeviću , povodom 177.  godina od rođenja  velikog srbskog istoričara )

Kidišu na tebe, podsmevači i klimoglavci,

zlotvori Srbije, oni što su te anatemisali,

kao da nikad bilo te nije…

Ali, sto sedamdeset sedam belih pupoljaka izrasta ,

sto sedamdeset sedam zvezda zablista,

skovanih od pogleda predaka uprtih u budućnost,

kroz vremenske intervale večnosti , u tebe Miloše gleda.

Od anateme bezbožnika, do Osvita i Vaskrsenja,

Mačvanskog samorasta, kad nadleću mačvansku ravnicu,

putokaz ti zna i soko i lasta

i godovi rodoslovnog drveta i zapis starog hrasta…

Vekovna ognjišta - Miloše samopožrtvovani,

bila su spaljena i srušena, Pravoslavna zvona zabranjena!

Kidišu na tebe stršljenovi, krvopije,

a nijedan ravan ti nije , po rodoljublja  klasju,

najradije bi Srbiju ućutkanu,  pokorenu u bezglasju,

ti bestidnici bez lica, sa maskama dželata  ,

koji bi giljotini zaborava , prineli i običnog žitnog svica…

Da trepneš, rekli bi - eno ga žmuri,

da čekaš, rekli bi - nekuda žuriš,

da staneš rekli bi- eno ga pao ,

samo što  Srbiju nisi prodao.

Što si Srbiji ostao Odan i kad ti za vratom disao je Prodan .

Kažu i munju si ukrotiti znao,

Čuvaru Srbije i zavetnih knjiga,  Čuvaru Svevida,

nisi dozvolio ni Živoj  Sili , da Srbiju isitni

i da je pokida, skidao si koprenu sa očinjeg vida,

pesmama zavetnim umeo duše da vidaš.

maglu da rastrgneš i da pokidaš …

U tvojim štamparijama rodoljublja,

ptice kljunovima utiskuju slova,

tvojim venama teku sve reke sveta i okeani,

od davnina od pamtiveka.

Sa planinskih litica Saznanja, doleću najmoćnije ptice,

hrabro ih Miloše, pogledaj u lice,

tebe Branitelju srbskih korena,

ne vole jedino - srbo-ubice,

koji bi da zatru tvoje korene, zloslutnice i siktavice ,

bratoubice, porobljivači i poturice.

Miloše, Sveštenikov sine, tvoji su rukopisi tvoja rođena deca,

osveštana, prolazila uskim brdskim stazama , tunelom do svetlosti.

U tvojim kostima i tvojim genima svedočenja-

predaka lučonoša,

žila ti kucavica- kompas , a guščije pero kormilo…

Kidišu na tebe anateme kroz prostor i vreme,

ne sluteći da su svete zemlje, nekad porobljene,

besmrtne i bezvremene …

I nek se čuje sa brda i dola, danas je Osvit Crnobarskog Orla

i možda će po njemu  ime poneti crnobarska škola,

njegovom pesmom zazoriti zora,

ne vadite pištolj iz svojih futrola,

ko je još ispalio hitac u istoriju i nadmoćnog  crnobarskog orla?

Plodonosna Srbija njima je samo samleveno pšenično zrno,

iz koje neće iznići klica,

prah i pepeo bi da prospu duž planinskih litica,

Srbiju usitnili ko iverje za potpalu da posluži,

da izgore sva zaveštanja i da pokoljenje dušmanine služi

i zato Srbiji vek produži delima svojim .

Kidišu na tebe rodoljuba, Stefanovog i Sofijinog sina,

da je Srbija najstariji narod na Balkanu,

otkrili smo iz tvojih knjiga.

Zabranjivaše aveti i anateme i tvoja osećanja rodoljubiva,

najradije bi da saseku korenište, izvorište Srba.

Čudotvorac, Istraživač, Putopisac ,

nad srbskim mrakom svitac , kazivač pesnikovih rima .

A ti koraknu…., od zaborava - do nezaborava.

Od anateme do amaneta ti ostavi  ratniče,

svoje kćeri i sinove, svoja dela ,

zaljuljane kolevke potomaka belih orlova,

mape i putokaze , neprolaze i bogaze,

naučnicima, istraživačima, rodoljubima, pečalbarima.

Ovde se zavet ćutanja prekida.

Vraća se Miloš, otrgnut od zaborava

i još… , harizmom pravdoljublja očarava.

Od zlonamernika anatemisan, istorijom Srba inspirisan.

Svaka mu knjiga, amanet - ikona,

Ikonostas od manastirskih zvona.

Koraknu Miloš olujnim vetrom

i Vaskrsnu pred okamenjenim svetom.

On se usudi, da ne prećuti,

Srbiju vekovnu, vekovima sluti,

nad njegovom mapom praviće grimase,

samo izrodi, odavno - zna se ,

pijavice što podižu oluje, bune i užase,

samo da se Srbi ne oglase.

Veran si svome rodoslovu  sveštenikov sine,

Kurćelima i tako redom,sve do Belog orla

i zato ti rado promeniću ime,

Srbislave, Miloše  Milojeviću,

Ti odavno nadlećeš, nebeske visine,

tragajući sazvežđima  Vižnjeg do istine ,

do koje dosegle nisu, ni Maje ni Inke ,

ni sve civilizacije Vaseljene,

kud je razasuto prokrijalo seme - Srbije !

To seme nije svačije, to seme nije ničije,

To je zavet pretka , skriven u gnezdu ptičijem !

Slavica Jovanović novinar i književnik

https://www.facebook.com/groups/125419337529305/