Ruski impuls za Evropu

Ekonomiji Evrope nedostaje fleksibilnosti. Direktor Evropske centralne banke Žan-Klod Triše pozao je zemlje Starog Sveta da hitno izmene situaciju. Problem je po njegovim rečima vrlo ozbiljan. Bez fleksibilnog prilaza ekonomija EU jednostavno ne može da raste, smatra finansijski ekspert.
 

Tržišta rada u zemljama sa fleksibilnom ekonomijom imaju veliki potencijal rasta i smanjenja nezaposlenosti. Direktor Evropske CB naveo je primer SAD, koje su postigle uspeh na tržištu rada i pripremaju poresku reformu. Ipak američke države su prošle svoj istorijski put spajanja i razvijaju se kao jedinstvena celina. Po mišljenju Žana-Kloda Trišea, kako bi se Evropa vratila na nivo pre krize, potreban je novi impuls. Ranije usvojeni programi, istakao je on, između ostalog Lisabonski dnevni red, očekivani efekat nisu dali.
 

U svom istupanju Triše se potrudio da izbegne oštre uglove i nije naveo uzroke složene situacije. Oni su i tako dobro poznati.
 

Evropska ekonomija mora da se mobiliše i postane jednorodnija, izjavio je za Glas Rusije direktor odeljenja za analitičke informacije agencije RBK Aleksandar Jakovljev.
 

Evropa ne treba da se deli na one koji vuku sve za spobom, kao lokomotiva i na one koji samo koriste njena blaga.
 

Takvi članovi EU su teg koji daje evropskoj ekonomiji neugledne crte u uslovima aktuelne krizne situacije.
 

Aleksandar Jakovljev je precizirao da ovaj teg za EU nisu čak ni Grčka, ni Portugalija, već postsovjetske zemlje. Pri čemu one vuku čitavu EU unazad ne samo u ekonomskim, već i političkim pitanjima. U takvom kao što je ukidanje viza sa Rusijom.
 

Postoji niz zemalja, takoreći starih članova Evrope, koje su za ukidanje viza. A isti taj ekonomski balast istupa ovde kao kočnica. Priča sa Severnim i Južnim tokom vrlo jasno pokazuje kako nova i stara Evropa reaguju na pokušaje Rusije da uklopi svoje ekonomske vektore u regionu. Nažalost, ispostavlja se da nam je jednostavnije da sarađujemo ne sa EU u celini, već sa pojedinim državama Evrope, kao što je bilo ranije.
 

Pojedine zemlje EU prilično jasno vide svoje perspektive, koje se otvaraju upravo sada u ruskom pravcu. Premijer Finske Mari Kiviniemi izjavila je da njena zemlja ima poseban interes prema programu modernizacije ruske ekonomije koji je objavio predsednik Dmitrij Medvedev.
 

To bi bilo dobro ne samo za Finsku, već i za druge evropske zemlje, istakla je Kiviniemi. Svaka ponaosob evropska zemlja ima ekonomske veze sa Rusijom. One su potvrđene u bilateralnim dokumentima. Ali da bi se izbilo na globalni nivo saradnje, EU i Rusiji potreban je novi sporazum o partnerstvu i saradnji. A po tom pitanju Evropa treba da ispolji političku fleksibilnost.