Rusija-OPEK: ugovor bez braka

Naftni ratovi između Rusije i OPEK-a ustupili su mesto suprotnom kretanju po taknom užetu. Sa takvim diplomatskim prtljagom kartel koji kontroliše 40% svetske eksploatacije nafte pristupio je svojoj 50-godišnjici. Danas je OPEK spreman da primi u svoje redove drugog svetskog iporučioca nafte. Rusija, ipak, za sada ne planira da stupi u alijansu, pretpostavljajući partnerski dijalog bračnom ugovoru.
 

OPEK je rođen pre 50 godina u Bagdadu. Organizaciju je osnovala Venecuela, Irak, Iran, Kuvajt i Saudijska Arabija. Kasnije su u kartel ušli Ujedinjeni Arapski Emirati, Nigerija, Libija, Indonezija, Katar i Alžir. SSSR je pregovarao o stupanju u OPEK. Ali tavka odluka nije bila usvojena iz političkih razloga, podsetio je u intervjuu za Glas Rusije direktor fonda Nacionalne energetske bezbednosti Konstantin Simonov.
 

SSSR nije želeo političku zavisnost u odnosu na islamske države. Tada se odbijanje pretvorilo u ozbiljnu grešku, jer je uravo OPEK doprineo raspadu zemlje. SAD su nagovorile Saudijsku Arabiju da u zamenu za isporuke najnovijeg naoružanja naglo uveća početkom 80-ih godina proizvodnju nafte i da sruši svetsko tržište. Tako se SSSR lišio značajnog dela svojih prihoda. Sve to se završilo njegovim raspadom.
 

Još jedan naftni rat izbio je između OPEK-a i Rusije u julu 2002. godine. Na fonu pada cena nafte kartel je zatražio od Moskve da smanji njen izvoz, preteći rušenjem cena. Konflikt je bio iscrpljen povodom porasta cena nafte početkom 2003. godine uoči upada SAD i Velike Britanije u Irak.
 

Danas je glavno za Rusiju i OPEK postići stabilnost i predvidljivost svetskih cena energenata. Radi toga Moskva predlaže kartelu da ujedini napore. Reč nije o zaveri cena, već o zajedničkim merama borbe portiv međunarodnog manipulisanja naftnim cenama. Između ostalog, da bi se izbegli špekulativni manervi učesnika tržišta, Rusija predlaže OPEK-u da pređe na dugoročne ugovore o isporukama nafte. Podsećajući pri tome svoje partnere da je nagli rast cena nafte 2002-2008. godine provocirao ne toliko uvećane apetite Kine, Indije i drugih zemalja, koliko dolazak globalnih finansijskih faktora na naftno tržište - hedž-fondova, indeksnih fondova i drugih finansijskih struktura.
 

Među drugim predlozima Rusije na račun OPEK-a je i taj da se formira novi sistem trogivne naftom, koji će omogućiti da se izbegne špekulativna trgovina fjučersima. Takođe da se uvedu nove marke nafte kojom se trguje na berzi. Predlaže se da se njihove cene odrede ne s visine mentorske želje kartela, već uz uvažavanje tržišne vrednosti devizne korpe. Sankt-Peterburška robno-sirovinska berza može da bude uključena u novi svetski sistem berzanske trgovine naftom, u prvom redu ruskom markom Urals.
 

Pri tome Rusija za sada ne planira da stupi u OPEK, kako se ne bi okitila obaezama kvotiranja svog izvoza. Fotelja stalnog predstavnika pri sekretarijatu kartela u punoj meri omogućava da se podržava stabilna i operativna razmena mišljenja po svim pitanjima i da se realizuju predlozi za poboljšanje situacije na tržištu. Moskva nudi da se iključe drugi proizvođači - Kazahstan, Azarbejdžan, Norveška i Brazil - u koordinaciju stavova na svetskom tržištu nafte.