Hladni rat je počeo iznad Niša

U si­tu­a­ci­ji no­vog za­o­štra­va­nja od­no­sa ve­le­si­la na me­đu­na­rod­noj sce­ni i stal­nog pod­se­ća­nja na hlad­no­ra­tov­sku re­to­ri­ku i zbi­va­nja, vre­de­lo bi pod­se­ti­ti na ma­lo po­znat su­kob so­vjet­skih i ame­rič­kih le­te­li­ca iz­nad Ni­ša kra­jem Dru­gog svet­skog ra­ta, uka­zu­je isto­ri­čar Ne­boj­ša Ozi­mić, ku­stos Na­rod­nog mu­ze­ja u Ni­šu.

– Pre­ma po­sto­je­ćim isto­rij­skim do­ku­men­ti­ma, 7. no­vem­bra 1944. go­di­ne, od­mah po­sle oslo­bo­đe­nja Ni­ša, na on­da­šnjem sta­di­o­nu Fud­bal­skog klu­ba Po­be­da obe­le­že­na je go­di­šnji­ca Ok­to­bar­ske re­vo­lu­ci­je. Po­red dru­gih ma­ni­fe­sta­ci­ja, tog da­na or­ga­ni­zo­va­na je fud­bal­ska utak­mi­ca iz­me­đu ti­ma Ni­ša i eki­pe pri­pad­ni­ka 22. Srp­ske di­vi­zi­je. Ame­rič­ki avi­o­ni nad­le­ta­li su grad ne­ko­li­ko pu­ta to­kom tog sport­skog do­ga­đa­ja, a on­da iz­ne­na­da mi­tra­lji­ra­li sta­di­on – pri­ča Ozi­mić.

Utak­mi­ca je pre­ki­nu­ta, gle­da­o­ci i igra­či su se raz­be­ža­li sa sta­di­o­na, a ame­rič­ki avi­o­ni pro­du­ži­li ka se­ve­ru Sr­bi­je, do­da­je Ozi­mić:

– Tog da­na, po­što su se ame­rič­ki avi­o­ni vi­še pu­ta vra­ća­li i kru­ži­li nad gra­dom, bom­ba­ma je za­sut i ni­ški aero­drom, na ko­jem su bi­le sta­ci­o­ni­ra­ne so­vjet­ske le­te­li­ce. Po­tom je iz istih avi­o­na pro­jek­ti­li­ma ga­đa­na i ko­lo­na so­vjet­ske voj­ske na pu­tu od Alek­sin­ca pre­ma Ni­šu, iz­me­đu se­la Dra­že­vac i Gor­nja Tr­na­va. U ne­kim knji­ga­ma sto­ji da je na­pad na­vod­no iz­ve­den gre­škom, ali ve­ći­na isto­ri­ča­ra sma­tra da tu ni­ka­kve za­bu­ne ni­je bi­lo – na­po­mi­nje Ozi­mić.

O ovom su­ko­bu ame­rič­kih i so­vjet­skih pi­lo­ta u pro­šlo­sti se vr­lo ma­lo go­vo­ri­lo.

– Po­sle bom­bar­do­va­nja ni­škog aero­dro­ma i na­pa­da na ko­lo­nu Cr­ve­ne ar­mi­je sa aero­dro­ma su uz­le­te­li so­vjet­ski avi­o­ni, ko­ji­ma su u po­moć pri­te­kle i le­te­li­ce so­vjet­skog rat­nog va­zdu­ho­plov­stva sa im­pro­vi­zo­va­nog aero­dro­ma kod Kru­šev­ca. Do­šlo je do ve­li­kog okr­ša­ja avi­o­na na ne­bu iz­nad ju­go­i­stoč­nog de­la Ni­ša i gu­bi­ta­ka je bi­lo, ka­ko pi­še u ma­lo­broj­nim zva­nič­nim iz­ve­šta­ji­ma i sa­ču­va­nim za­pi­si­ma, na obe stra­ne. Go­di­na­ma po­sle Dru­gog svet­skog ra­ta stra­ni isto­ri­ča­ri, po­li­tič­ki ana­li­ti­ča­ri i po­zna­va­o­ci ta­da­šnjih od­no­sa SSSR-a i SAD, po­če­li su da pi­šu i go­vo­re „o iz­ne­nad­noj i vr­lo na­pe­toj si­tu­a­ci­ji iz­me­đu ta­da­šnjih sa­ve­zni­ka” kao o tre­nut­ku po­čet­ka hlad­nog ra­ta – pri­ča Ozi­mić.

Ne­boj­ša Ozi­mić pod­se­ća da je pred­sed­nik SSSR-a Jo­sif Vi­sa­ri­o­no­vič Sta­ljin od­mah upu­tio oštar pro­test ko­man­di ame­rič­kog va­zdu­ho­plov­stva, a od­go­vor iz SAD je bio „da su pi­lo­ti to­ga da­na ko­ri­sti­li sta­re ma­pe te­ri­to­ri­je Sr­bi­je”. U do­dat­nom ob­ja­šnje­nju na­ve­de­no je „da su ame­rič­ki avi­o­ni bi­li na ne­bu iz­nad Sr­bi­je sa za­dat­kom da uni­šte sna­ge ne­mač­ke voj­ske ko­je su se po­vla­či­le Ibar­skom do­li­nom, a ko­ri­ste­ći sta­re ma­pe, pi­lo­ti su po­me­ša­li do­li­nu Ibra sa do­li­nom Ju­žne Mo­ra­ve.




Pi­lo­ti va­zdu­ho­plov­nih sna­ga ar­mi­je So­vjet­skog Sa­ve­za po­ruč­nik Kri­vo­no­gi Pe­tro­vič i pot­po­ruč­nik Ši­pu­lja Mi­tro­fa­no­vič tra­gič­no su iz­gu­bi­li ži­vot tog da­na. Sa­hra­nje­ni su is­pred Lo­go­ra na Cr­ve­nom kr­stu u Ni­šu, a nji­ho­vi zem­ni osta­ci 1966. go­di­ne pre­ne­ti su na gro­blje po­gi­nu­lih pri­pad­ni­ka Cr­ve­ne ar­mi­je SSSR-a u Ja­go­di­ni. Odav­no je Lo­gor na Cr­ve­nom kr­stu pro­gla­šen mu­ze­jom, a i dan-da­nas is­pred ovog mu­zej­skog kom­plek­sa sto­je hum­ke ko­je pod­se­ća­ju na po­gi­nu­le so­vjet­ske pi­lo­te Pe­tro­vi­ča i Mi­tro­fa­no­vi­ča.

U cen­tru Ni­ša, na Tr­gu kra­lja Alek­san­dra, sto­je i spo­men-obe­lež­ja dvo­ji­ci pri­pad­ni­ka Cr­ve­ne ar­mi­je ko­ji su bi­li u sa­sta­vu Pr­vog gar­dij­skog utvr­đe­nog re­gi­o­na, a po­gi­nu­li su 14. ok­to­bra 1944. go­di­ne u bor­ba­ma za oslo­bo­đe­nje Ni­ša. Bi­li su to voj­nik Mi­ha­il Pa­vlo­vič Gi­za­tu­ljin iz oko­li­ne Mo­skve i pot­pu­kov­nik Pe­tar An­dre­jev Ak­sen­ti­je­vič iz Le­njin­gra­da (Pe­ter­burg). Nji­ho­voj sa­hra­ni pri­su­stvo­va­lo je vi­še od de­set hi­lja­da gra­đa­na tek oslo­bo­đe­nog gra­da.

Sr­bi­ja i Ru­ska Fe­de­ra­ci­ja su pre ne­ko­li­ko go­di­na pot­pi­sa­le spo­ra­zum o bri­zi o spo­me­ni­ci­ma stra­da­li­ma iz pe­ri­o­da Pr­vog i Dru­gog svet­skog ra­ta – Sr­bi­ja na pod­ruč­ju Ru­si­je, a ru­ska stra­na u Sr­bi­ji.

Za­bu­na ili na­me­ra

I ni­ški isto­ri­čar i pu­bli­ci­sta Dra­go­ljub Ž. Mir­če­tić u svo­joj knji­zi „Va­zdu­šna bom­bar­do­va­nja Ni­ša u Dru­gom svet­skom ra­tu 1941–1944”, u po­gla­vlju „Za­bu­na ili na­me­ra” pi­sao je o su­ko­bu pi­lo­ta SSSR-a i SAD iz­nad Ni­ša. U knji­zi su ob­ja­vlje­ne i iz­ja­ve sve­do­ka tih do­ga­đa­ja iz 1944. go­di­ne.

Grad bom­bar­do­van 56 pu­ta

To­kom Dru­gog svet­skog ra­ta Niš je bom­bar­do­van ukup­no 56 pu­ta – Nem­ci su grad bom­bar­do­va­li šest, a sa­ve­znič­ke sna­ge 50 pu­ta.

Toma Todorović,
Politika