Svetsku ekonomiju spasiće kvalifikovane investicije

Izlazak svetske ekonomije iz krize je ponovo usporen. Do ovog zaključka došli su stručnjaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, koja objedinjuje 33 najrazvijenije zemlje.
 

Najozbiljniju bojazan izaziva stanje ekonomija zemalja velike sedmorke: SAD, Japan, Kanada, Velika Britanija, Italija, Nemačka i Francuska. Prognoze za porast ekonomija ovih država u ovoj godini snižene su do 1,5% umesto 2,5%. U slučaju SAD ovaj pokazatelj je još gori - jedva nešto preko 1%. Stručnjaci  OSER smatraju da je izlazak iz sadašnje situacije jedan: da se nastave programi za stimulisanje ekonomije makar na nekoliko meseci. U slučaju novog smanjenja rasta svetske ekonomije Centralne banke vodećih zemalja treba da počnu da otkupljuju aktivu i da drže nultu diskontnu stopu, a vlade da odlože trenutak smanjenja budžeta za što je moguće kasnije. Zaključci stručnjaka iz Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj dobili su podršku i u Međunarodnom deviznom fondu. U MDF se ističe da vlade mnogih zemalja nisu razmotrile dugove, da nema nikakvih znakova poboljšanja u finansijskom sektoru. Ali glavna je mogućnost novog pada na američkom tržištu nekretnina
 

Postoje sve osnove za pogoršanje situacije, smatra ruski ekonomista Igor Nikolajev:
 

Ovo zadržavanje ili može preći u recesiju potpunih razmera i tada u toku nekoliko godina možemo imati nulti tempo rasta ili je to prirodna adaptacija na novi model ekonomije, koji svetske zemlje ipak pokušavaju da formiraju.
 

Međutim, stručnjaci smatraju da ni s programom stimulacije nije sve tako jednostavno. Tako se u MDF akcenat stavlja na povećanje domaće potražnje. Ne samo to, svetske ekonomije su sad jako oslabljene zbog posledica krize iz 2008. godine, a nove mere za stimulisanje još treba da budu izrađene, a tek zatim realizovane.
 

U Rusiji su mere državne stimulacije dale dobre rezultate. Bankarski sistem je sačuvao stabilnost, oživljava automobilska industrija. Važnu ulogu su odigrali i socijalni programi vlade. Sad mere državne stimulacije treba da se nastave na novom nivou, insistira direktor departmana za Analitičke informacije agencije RBK, Aleksandar Jakovljev:
 

Država treba da nastupi u svojstvu investitora. Ona treba da shvati da postoje prioritetni projekti investiranja. To su infrastrukturni projekti, projekti vezani za inovacije. U njih ulaze nauka i obrazovanje. To su takođe projekti, koji su povezani s odbrambenom sposobnošću, s vojno-industrijskim kompleksom.
 

Nije isključeno da će deo novca biti usmren i na poboljšavanje ekološke situacije u zemlji. To može biti obnavljanje šuma i stvaranje modernizovanog irigacionog (irigacija-navodnjavanje) sistema. Stručnjaci kažu da se ekonomija danas može podržati samo onim merama koje su usmerene na rešavanje konkretnog zadataka, a ne masovnim ulivanjem sredstava u ekonomiju u celini.