Sto godina Prve srpske eskadrile sa Solunskog fronta

Navršio se vek od kada su, 17. januara 1918. godine, formirane prve srpske eskadrile opremljene modernim avionima i popunjene obučenim srbskim kadrom, koje su učestvovale u proboju Solunskog fronta i oslobođenju Otadžbine. S ponosom se sećamo tih dana i hrabrih srbskih avijatičara, ne dozvoljavamo da zaborav prekrije te svetle tačke naše vazduhoplovne istorije.

Radi jačanja vazduhoplovnih snaga srp­ska vla­da je ja­nu­a­ra 1916. go­di­ne sklopi­la ugo­vor sa Fran­cu­skom radi opre­manja vojske sa pet avi­ja­cij­skih eskadri­la i prate­ćim je­di­ni­ca­ma. Od­lu­ka je re­a­li­zo­va­na tek kada se srp­ska voj­ska prebaci­la sa Kr­fa na po­lo­ža­je kod So­lu­na. Aero­plan­ska eska­dra Srpske voj­ske je ba­zi­ra­la u Mi­kri, gde se na­la­zi­la glav­na ba­za Aero­na­u­ti­ke fran­cu­ske is­toč­ne voj­ske.

Tri­de­se­tog ma­ja 1916. go­di­ne, for­mi­ra­na je "Avi­ja­ti­ka fran­cu­ske is­toč­ne voj­ske" (7 eska­dri­la) i "Avi­ja­ti­ka srp­ske voj­ske", ili "Srp­ska avi­ja­ti­ka" - Štab i pet eska­dri­la: "MF 98","MF 82", "MF 99", "V 84" i "N 87". Po jedna eska­dri­la bi­la je na­me­nje­na za po­dr­šku sva­ke od tri srp­ske ar­mi­je, a dve su bi­le di­rekt­no pot­či­nje­ne Vrhovnoj ko­man­di Srp­ske voj­ske

Štab srp­ske Aero­plan­ske eska­dre prešao je 18. ju­na 1916. iz So­lu­na u Se­des, kada je srp­sko oso­blje uključeno u za­jed­nič­ke srp­sko-fran­cu­ske eska­dri­le, bliže li­ni­ji fron­ta i Ver­te­ko­pu, Ostro­vu i Gor­go­nu. Krajem av­gu­sta 1916. godine u eska­dri­lama Srp­ske avi­ja­ti­ke u pro­se­ku je bilo po 20 srp­skih ofi­ci­ra, pod­o­fi­ci­ra i voj­ni­ka, oko tre­ći­ne sa­sta­va.

U pro­tiv­o­fan­zi­vi 12. sep­tem­bra do 6. no­vem­bra 1916. Srp­ska voj­ska je iz­bi­la na Kaj­mak­ča­lan i oslo­bo­di­la Bi­tolj. U tim bor­ba­ma ak­tiv­no je učestvo­va­la Srp­ska avi­ja­ti­ka i izvršila 300 letova. Eska­dri­le "F 82", "F 99" i "N 87" ba­zi­ra­le su u Ver­te­kopu, eska­dri­la "F 84" na aero­dro­mu Ša­mli, a eska­dri­la "F 98" na aero­dro­mu Gor­gon. Po na­re­đe­nju fran­cu­ske Vr­hov­ne ko­man­de od pr­vog sep­tem­bra 1916. go­di­ne, iz­me­nje­ni su na­zi­vi svih fran­cu­skih eska­dri­la, ta­ko su eska­dri­le "Srp­ske avi­ja­ti­ke" do­bi­le na­zi­ve: "F 385", "F 386", "F 388", "G 389", "V 390", "N 391" i "V 393".

Aero­plan­ska eska­dra srp­ske voj­ske ima­la je 31. de­cem­bra 1916. go­di­ne 270 vazdu­ho­plo­va­ca, i to: se­dam u Šta­bu, 137 u srp­sko-fran­cu­skim eska­dri­la­ma i 126 u Aero­plan­skom de­pou. Bi­lo je 32 pi­lo­ta, 16 iz­vi­đa­ča i 40 me­ha­ni­ča­ra. Već su sa­zre­li uslo­vi za for­mi­ra­nje "či­sto" srp­ske avi­ja­cij­ske je­di­ni­ce. Odlu­ka o to­me do­ne­ta je 16. de­cem­bra 1916. go­di­ne. Iz eska­dri­le "N 387" izdvo­je­na su tri avi­o­na "nje­por" i sta­vlje­na pod ko­man­du ka­pe­ta­na I kla­se Bran­ka Vu­ko­sa­vlje­vi­ća, pod na­zivom "Nje­por­sko odelje­nje", a ba­zi­ra­la je u Ver­te­kopu. S pro­le­ća 1917. go­di­ne po­većan je broj avi­o­na i sa­stav ode­lje­nja.

Mar­ta 1917. go­di­ne do­šlo je do for­ma­cij­skih pro­me­na u Srp­skoj voj­sci. Zbog velikih gu­bi­ta­ka i ne­mo­guć­no­sti po­pu­ne ras­for­mi­ra­na je Treća ar­mi­ja, a nje­ne je­di­ni­ce ras­po­re­đe­ne za po­pu­nu Pr­ve i Dru­ge srp­ske ar­mi­je.

Na­red­bom Na­čel­ni­ka Šta­ba Vr­hov­ne ko­man­de Srp­ske voj­ske, pri Vrhovoj komandi ostale su eska­dri­le Vr­hov­ne ko­man­de broj "384" i "387" na aero­dro­mu Ver­te­kop; Pr­voj ar­mi­ji, po­red eska­dri­le broj "398", sta­vlje­na je na ras­po­laganje i eska­dri­la broj "399" do ta­da u Tre­ćoj ar­mi­ji, i če­ti­ri avi­o­na "njepor" za lo­vač­ku za­šti­tu; Dru­goj ar­mi­ji osta­la je eska­dri­la broj "382"; "Njepor­sko ode­lje­nje" je i da­lje osta­lo ne­po­sred­no pot­či­nje­no Vr­hov­noj komandi.

Na So­lun­skom fron­tu oba­vljen je naj­ve­ći deo ak­tiv­no­sti na opre­ma­nju srp­skog voj­nog va­zdu­ho­plov­stva. To­kom 1917. i 1918. go­di­ne na ško­lo­va­nju bi­lo je više kla­sa pi­lo­ta, iz­vi­đa­ča i me­ha­ni­ča­ra. Dru­ga kla­sa iz­vi­đa­ča, 20 ofi­ci­ra, završi­la je obu­ku kra­jem ok­to­bra 1917. go­di­ne. Treća kla­saizviđača, 10 ofici­ra, za­vr­ši­la je ško­lo­va­nje u no­vem­bru 1917. go­di­ne. Po kon­kur­su iz mar­ta 1917. godine upu­će­na je u Fran­cu­sku Če­tvr­ta kla­sa pilota od 20 pi­to­ma­ca, oni po zavr­šet­ku pre­o­bu­ke na avi­o­ni­ma "AR 1", ras­po­re­đe­ni su u bor­be­ne eskadrile. Po­sled­nja gru­pa pi­to­ma­ca-pi­lo­ta oda­bra­na je u ju­nu 1918. go­di­ne, ali je nji­ho­va obu­ka pre­ki­nu­ta zbog sep­tem­bar­ske ofanzive, a za­vr­še­na je 1919. u No­vom Sa­du, po­sle oslo­bo­đe­nja otadžbine.

Po­čet­kom 1918. go­di­ne stvo­re­ni su uslo­vi za pre­tva­ra­nje me­šo­vi­tih srp­sko-fran­cu­skih eska­dri­la u srp­ske je­di­ni­ce. Na­čel­nik Šta­ba Vr­hov­ne ko­man­de Srp­ske voj­ske do­neo je 17. ja­nu­a­ra 1918. go­di­ne od­lu­ku "da ko­man­dant Aero­plan­ske eska­dre, spo­ra­zum­no sa še­fom "Srp­ske avi­ja­ti­ke", na­še oso­blje po­ste­pe­no pri­ku­pi i gru­pi­še u dve ar­mij­ske eska­dri­le, jed­nu kod Pr­ve, a dru­gu kod Dru­ge ar­mi­je, da bi se što bo­lje omo­gući­lo komando­va­nje, upo­tre­ba i snab­de­va­nje".

Aero­plan­ska eska­dra od­mah je pri­stu­pi­la re­a­li­za­ci­ji ovog na­re­đe­nja, pa je srp­sko-fran­cu­ska eska­dri­la "AR 521", ko­ja je ta­da bi­la u Ver­te­ko­pu, do­bi­la na­ziv Pr­va srp­ska eska­dri­la. Za ko­man­di­ra eska­dri­le po­sta­vljen je kapetan I klase Bran­ko Vu­ko­sa­vlje­vić. Pri­li­kom for­mi­ranja Pr­va srp­ska eska­dri­la ima­la je: 12 avi­o­na ti­pa "AR 1" i tri lov­ca ti­pa "nje­por XXIV". Pot­pu­no ope­ra­tiv­na po­sta­la je apri­la 1918. go­di­ne.

Od srp­sko-fran­cu­ske eska­dri­le "525" osno­va­na je to­kom ma­ja i ju­na me­se­ca 1918. go­di­ne i Druga srp­ska eska­dri­la, pri Pr­voj srp­skoj ar­mi­ji, na aero­dro­mu Ver­be­na. Koman­dir je bio ka­pe­tan Dra­gi­ša Vu­jić. Ova eska­dri­la po­sta­la je ope­rativna po­čet­kom ju­la 1918. go­di­ne. Pr­vog ma­ja 1918. go­di­ne, srp­ska Aeroplanska eska­dra ima­la je u svom sa­sta­vu: 62 ofi­ci­ra, 53 pod­o­fi­ci­ra, 30 me­ha­ni­ča­ra i 337 ka­pla­ra i re­do­va, ukup­no 482 čo­ve­ka.

U okvi­ru pri­pre­ma za pro­boj So­lun­skog fron­ta, u av­gu­stu me­se­cu 1918. go­di­ne, sna­ge Pr­ve i Dru­ge srp­ske eska­dri­le gru­pi­sa­ne su u jed­nu for­ma­ci­ju ja­či­ne 40 avi­o­na. Do­bi­jen je zna­tan broj mo­der­nih bom­bar­de­ra i iz­vi­đa­ča.

U pro­bo­ju So­lun­skog fron­ta avi­ja­ci­ja je iz­vr­ša­va­la za­dat­ke: daljnjeg iz­vi­đa­nja, fo­to­gra­fi­sa­nja i bom­bar­do­va­nja ne­pri­ja­te­lje­vih obje­ka­ta. Lo­vač­ka avi­ja­ci­ja je obez­be­đi­va­la dej­stva iz­vi­đač­ke i bom­bar­der­ske avi­ja­ci­je, i vr­ši­la za­šti­tu srp­skih sna­ga. U  bor­ba­ma u vazduhu obo­re­no je 30 ne­mač­kih i bu­gar­skih avi­o­na, a  srbska pro­tiv­a­vi­on­ska ar­ti­lje­ri­ja obo­ri­la je pet.

Po­sle oslo­bo­đe­nja Sko­plja, pr­vih da­na ok­to­bra 1918. go­di­ne, sve bor­be­ne eska­dri­le i slu­žbe "Srp­ske avi­ja­ti­ke", srp­ska Aero­plan­ska eska­dra i Aero­plan­ski de­po, s Aero­plan­skim par­kom, pri­ku­pi­li su se u tom gra­du. Ti­me je omo­guće­na bo­lja i efi­ka­sni­ja upo­tre­ba avi­ja­ci­je u bor­be­nim dej­stvi­ma.

Pr­vi avi­o­ni "Srp­ske avi­ja­ti­ke" pre­le­te­li su u Niš 20. ok­to­bra 1918. go­di­ne. Kra­jem no­vem­bra i po­čet­kom de­cem­bra 1918. go­di­ne srp­ski va­zdu­ho­plov­ci su do­le­te­li u No­vi Sad. Srp­sko va­zdu­ho­plov­stvo iz­vrši­lo je u bor­ba­ma na So­lun­skom fron­tu, i u to­ku pro­tiv­o­fan­zi­ve i za oslo­bo­đe­nja Otadž­bi­ne 3.000 le­to­va i da­lo ve­li­ki do­pri­nos po­be­di. Ste­če­na su dra­go­ce­na is­ku­stva i uda­re­ni te­me­lji da­ljem raz­vo­ju va­zdu­ho­plov­stva.

U bal­kan­skim i svet­skom ra­tu, srp­sko va­zdu­ho­plov­stvo je ko­ri­sti­lo četiri balo­na, 180 avi­o­na 36 ti­po­va i mo­de­la, ve­ći­nom do­bi­je­nih od sa­ve­zni­ka, a četiri su za­ro­blje­na od ne­pri­ja­te­lja.

Hvala srbskim avijatičarima sa Solunskog fronta iz prvih srbskih eskadrila za ogroman doprinos oslobođenju Otadžbine! Večna im slava!

Zlatomir Grujić
udruzenjepvlps.org