Bivši šef Cije o Apisu: I danas postoje tajna društva poput „Crne ruke“

Nekadašnji direktor Centralne obaveštajne agencije (CIA) Džon Dojč rekao je da postoje mnoge grupe koje na tajne načine pokušavaju da utiču na vlade širom sveta, a kao primer iz istorije naveo je i "Crnu ruku".

Džon Dojč je za Nešnel interest rekao da postoji mnogo istorijskih primera grupa koje operišu unutar, pored ili protiv legitimno ili nelegitimno postavljenih vlada.

"Možda je najozloglašeniji primer efikasne 'duboke države' tajna organizacija 'Crna ruka'. Predvodio ju je šef srpske obaveštajne službe, pukovnik Apis, a ona je isplanirala zaveru za ubistvo austrijskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu 1914. godine, čime je počeo Prvi svetski rat", rekao je Dojč.

Istakao je da i danas "bez sumnje" postoje slična tajna društva, da u SAD i u drugim državama postoje grupe koje žele da tajno utiču na vladine aktivnosti.

"Takve grupe se služe konvencionalnim metodama kao što su lobiranje, doprinosi kampanjama i preko konvencionalnih i društvenih mreža utiču na to da se objavljuju njihove poruke", rekao je Dojč.

Mišljenja je, međutim, da mnogi u SAD zloupotrebljavaju termin "duboka država".

"Takve razmene reči na televizijskim programima, tvitovi iz Bele kuće i komentari u magazinima su veoma loši stubovi za gradnju teorije o postojanju zle 'duboke države'. Paranoične pristalice predsednika Trampa govore o tome kako nova 'duboka država' pravi organizovani otpor zaposlenih u federalnoj vladi odlučnih da podriju njegovo predsednikovanje. Ne treba da čudi što se mnogim vladinim radnicima, najviše u civilnim agencijama, ne dopada politika predsednika Trampa, naročito ona koja poziva na smanjenje budžeta. Ali, prozvati ovakav otpor organizovanima je veoma nategnuto", smatra Dojč.

Naveo je da je malo analiza ili dokaza koji se odnose na pitanje postojanja "duboke države".

"Možda je jednostavnije pitanje da li se poslednjih godina pojavilo više aktivnosti ili načina ponašanja koja se karakterišu kao da proističu iz 'duboke države' i da li takvo ponašanje ugrožava nacionalnu sigurnost. Sumnjam u obe te tvrdnje. Značajne pretnje sa kojima se danas suočava naša nacija – Iran, Severna Koreja, terorizam, konkurencija s Kinom i Rusijom – ne predstavljaju centralnu ulogu u narativu o 'dubokoj državi'", rekao je Dojč.

"Bavljenje navodnim novim i opasnim zaverama američkih obaveštajnih agencija ili nezadovoljnim osobljem u federalnoj službi ili Kongresu nije smrtonosna pretnja nacionalnoj bezbednosti ili stabilnosti. Ono što je važno, jeste da prave terorističke pretnje sa kojima se nacija suočava, imaju potpuno drugačije uzroke i načine na koje se sprovode i imaju drugačije sponzorstvo", dodaje Dojč.

Zaključio je da bi stanovnici Amerike trebalo više da se bave pitanjima koja direktno utiču na dobrobit zemlje: zdavstvenu zaštitu, klimatske promene, inovaciju i realne pretnje po nacionalnu bezbednost.

TANJUG