Mladi starci

Ljudi u godinama ne žure da proglase sebe starcima. Do takvog zaključka došli su engleski sociolozi iz Londonske ekonomske škole. Oni su istraživali samospoznaju ljudi do 65 godina. U anketi su učestvovali ljudi u godinama iz Rusije, SAD, Kine, Brazila, Engleske, Francuske, Italije, Španije, Nemačke, Australije, Meksika i Indije. Rezultati su začudili naučnike.
 

Ispostavilo se da sa 65 godina ljudi u svim zemljama, osim Kine, ne priznaju da je počela starost. Bez obzira na ozbiljne godine, oni osećaju još dovoljno snage i energije za samorealizaciju. I smatraju da će starost nastupiti onda kada pređu osamdesetu. Najoptimističnije raspoloženi su Meksikanci i Rusi. Posle 60. život tek počinje, smatra ruska 65-godišnja penzionerka Ljubov Beljtjukova.

Mnogi mladi ljudi smatraju da je sa 60 godina čovek već odslužio svoje. I da nema ni zahteve, ni želje, i da su sve njegove mogućnosti iscrpljene. Ali sa uzrastom se pojavljuje vreme da se čovek konačno pozabavi sobom, da ostvari ono o čemu je sanjao ranije, ali nije mogao da uradi. Zato mnogi penzioneri počinju da komponuju, da crtaju, da pišu knjige ili da putuju - koliko im sredstva dopuštaju. Neki se upisuju na fakultete, stiču obrazovanje. I ako je mladost vreme za socijalnu realizaciju, posle odlaska u penziju pojavljuje se mogućnost samorealizacije. Penzioner i starac nije jedno isto. Život posle 60-e tek počinje.

Ovo mišljenje deli 70% anketiranih ruskih građana i polovina anketiranih iz drugih zemalja od 65 godina starosti. Za njih reč starost se asocira sa pojmovima nemoć i bespomoćnost. Dok se oni osećaju delatno i spremni su da se brinu ne samo o sebi, već i o bližnjima.

Zanimljivo je da se ne plaše svi dolaska starosti. 30% građana Rusije namerava da rešava probleme starosti tek kada ona nastupi. Isti pogled u budućnost ima 15% anketiranih u čitavom svetu. Pri tome 64% ruskih građana uvereno je da će se o njima brinuti deca, dok u većini drugih zemalja roditelji posebne nade u mlađu generaciju ne polažu. I osiguravaju se raznim polisama za starost.

Engleske sociologe brine to što se u svetu jasno ispoljila tendencija kada deca ne samo da ne žele, nego i ne mogu da se brinu o starijoj generaciji. Po mišljenju istraživača, to je vezano sa posledicama svetske finansijske krize, povećanjem broja razvoda, porastom stanovništva koje stari i drugim faktorima.

Masovnu reviziju ljudi svog uzrasta i pojavu velikog sloja „mladih" penzionera sociolozi povezuju sa uvećanjem dužine života. Ako je pedesetih godina prošlog veka on iznosio u proseku 47 godina, dana se uvećao do 68. I ovi još sasvim socijalno aktivni ljudi danas postaju značajan politički faktor. Njega ne mogu da ne uzmaju u obzir vlade, koje danas razmatraju mogućnosti uvećanja penzionog uzrasta.