Kako razlikovati teroristu od broca za slobodu

SB UN našao je za shodno da se ponovo vrati problemu međunarodnog terorizma. Do sada ne postoji ni univerzalno određenje, čak ni zajedničko za sve zemlje shvatanje šta je to terorizam, posebno međunarodni.
 

Sa takvim terminom u UN uvek su postojale teškoće. U vreme hladnog rata, kada je svet bio podeljen na dva tabora, svaki od njih gledao je na pitanje s pozicije svoje ideologije i svojih geopolitičkih interesa. Tako su jedna ista lica mogla da se smatraju teroristima na Zapadu, ali borcima za slobodu po mišljenju komunističkog tabora. Bivalo je i suprotno.
 

Prekidom hladnog rata jedinstvenost mišljenja nije postignuta. Oni koje Amerika naziva teroristima negde na Bliskom Istoku proglašavaju se borcima za slobodu u nekim zemljama trećeg sveta.
 

Dramatične razlike vide se ne samo među vladama, već i među narodima. Posle 11. septembra Amerika se sa čuđenjem uverila da se ne saosećaju svi sa njom. U Rusiji, koja je preživela eksplozije u stambenim zgradama i druge akte terora od strane čečenskih terorista, nije moglo biti ni reči o radovanju. Postojalo je samo iskreno saučešće, gomile svetova položenih ispred američke ambasade. A na primer na palestinskim terirtorijama bilo je masovno i takođe iskreno narodno likovanje.
 

Amerikanci, i Zapad uopšte, izvukli su svoje zaključke iz viđenog. Njihov odgovor na 11. septembar bila su dva rata, tajni zatvori kroz koje su prošle na desetine hiljada osumnjičenih. Ipak terorizma nema manje, smatra galvni urednik lista Rusija u globalnoj politici Fjodor Lukjanov.
 

Terorističkih aktova takvih razmera do danas nije bilo. I, naravno, to je vrlo snažno uticalo na percepciju terorističke delatnosti i na težnju velikih zemalja, pre svega SAD, da se protiv toga bore. Snage, sredstva, ljudski i intelektualni resursi, koji su posle 11. septembra bili angažovani u borbi protiv terorističkih pojava, naravno, nemaju presedana u istoriji. Istovremeno ne može se reći da je zahvaljujući tome postignuta bitna pobeda nad međunarodnim teririzmom. U svetu nema manje terorizma. Oni ratovi koji su bili započeti posle 11. septembra, Avganistan i Irak, nisu doveli do smanjenja terorističke opasnosti. Pre bi se reklo naprotiv, oni je umnožavaju, uvećava se broj onih koji ratuju protiv američkih trupa.
 

Osim toga, posle 11. septembra Zapad je uložio više napora da njegovo shvatanje međunarodnog terorizma postane univerzalno. Ipak i ova zamisao je uspela samo delimično i samo privremeno, smatra Fjodor Lukjanov.
 

Kao prvo, pojam međunarodnog terorizma postepeno se povlači iz centra međunarodne politike. Ako je pre 5-7 godina on imao određujući značaj, sada postaje jasno da izgradnja čitavog međunarodnog sistema ne polazi za rukom u skladu sa odnosom prema međunarodnom terorizmu. To je nemoguće učiniti okosnicom međunarodnih odnosa.
 

Ispostavilo se da svet za sada nije spreman da se objedini u međunarodnu antiterorističku koaliciju. I standardi kod raznih zemalja za sada su razni. Verovatno zato predstavnici čečenskih terorista koji vrše terorističke akte u Rusiji dobijaju politički azil u Velikoj Britaniji.