U Srbiji sve manje žena koje rađaju prvo dete

16.08.2018. god.

U Srbiji je sve manje žena koje rađaju prvo dete, kaže ministarka zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović i precizira da se njihov broj u 2017. godini smanjio za 1.000 u odnosu na prethodnu godinu.

„Taj trend je posledica iseljavanja mladih iz zemlje“, objašnjava ona.

Novo istraživanje Evrostata o demografskim kretanjima pokazuje da u većini zemalja EU raste broj rođene dece po ženi, a da u Srbiji opada, a ministarka navodi da se indeks fertiliteta u našoj zemlji ne smanjuje i da poslednjih godina iznosi 1,46, što je, ističe, dobra vest.

„Međutim, da bismo se obnavljali kao narod i država, taj indeks treba da iznosi 2,1. Nova Strategija za podsticanje rađanja predviđa niz aktivnosti kojima bismo povećali taj indeks na 1,85, što je naš prvi zadatak“, rekla je Đukić Dejanovićeva.

Kako je primetila, demografski pokazatelji Evrostata ukazuju da zadovoljavajući indeks rađanja postoji samo u Turskoj i Gruziji, dok u ostalim zemljama ima blagu tendenciju rasta.

Đukić Dejanovićeva je istakla da su pronatalitetne mere jedan segment populacione politike i da je zadatak države da se bavi i pitanjem migracija i starenjem stanovništva, budući da se iz Srbije, kaže, najviše iseljavaju mladi koji u proseku imaju 28 godina, a među kojima je svaka četvrta osoba visokoobrazovana.

„Migracije kao civilizacijsku realnost ne možemo sprečiti, ali moramo poboljšati komunikaciju sa mladima koji napuštaju Srbiju i postižu izvanredna profesionalna postignuća u inostranstvu. Komunikacija sa njima treba da bude na višem nivou, kako bi svoja znanja i iskustva podelili i sa nama u Srbiji“, naglasila je Đukić Dejanovićeva.

Ministarka je označila međugeneracijsku solidarnost kao važan segment populacione politike, budući da smo sve stariji kao narod.

Prosek starosti, kako kaže, u Srbiji je 1967. godine bio 33 godine, a danas je 43 godine.

Govoreći o populacionoj politici, ministarka je istakla da finansijska podrška, koja se primenjuje od 1. jula u okviru Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, nije jedina mera podsticanja rađanja i da je neophodno poboljšati i uslove za zapošljavanje, stanovanje i niz servisnih aktivnosti.

Ona je podsetila da je država ove godine izdvojila 500 miliona dinara nepovratne pomoći lokalnim samoupravama, koje treba da odrede prioritete i osmisle načine kojima će stimulisati mlade da razmišljaju o rađanju.

Kako kaže, država je preduzela i mere za smanjenje „psihološke cene“ tradicionalnog pogleda na roditeljstvo, kroz jačanje partnerskih odnosa.

„Mi smo još uvek veoma tradicionalno orijentisani. Ženu kad dođe kući čekaju svi kućni poslovi i dete s kojim treba da uči ili je bolesno, a opštine su te koje će organizovati servisne aktivnosti kroz već započete programe“, objasnila je Đukić Dejanovićeva.

Đukić Dejanovićeva je navela da će Privredna komora Srbije 10. septembra raspisati oglas na koji mogu da apliciraju mala, srednja i velika preduzeća, koja žele da steknu priznanje „Najbolji prijatelj porodice“.

„To će biti prvi korak ka sertifikaciji, kojom bi trebalo da budu obuhvaćena sva preduzeća u Srbiji. Oni koji budu najbolji, dobiće određene benefite od države, pre svega kada su u pitanju javna oglašavanja, konkurentnost, određene kreditne linije“, kaže Đukić Dejanovićeva.

Prema njenim rečima, prve rezultate demografskih mera treba očekivati za 10 godina.

„Ako sada kao država uradimo sve ne samo u pogledu finansijske podrške, već i svih drugih mera, za 10 godina možemo očekivati da nas bude više“, uverena je Đukić Dejanovićeva.

TANJUG

Izvor
foto: © Aleksandr Rюmin/TASS / vostok.rs

Povezane teme
Srbija
stanovništvo

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Karaganov: Kako Rusija može da pobedi u novom svetskom ratu

Moskva mora da izoštri nuklearno odvraćanje, revidira doktrinu i porazi Kijev kako bi sprečila širi rat sa Zapadom i silama NATO-a...

Umreženi za sukob: izraelski „BLACK CUBE“ i infiltracija Evrope

Izraelski špijuni po narudžbini mešali su se u izbore na Kipru i u Sloveniji...

Noževi su izvučeni: da li se sprema prevrat u Kijevu?

Čini se da se moć Ukrajine menja iza kulisa...

Mesec dana rata pokazao je strateški neuspeh napada na Iran — RT

Ono što su SAD i Izrael videli kao brzu kampanju, Iran vidi kao borbu za opstanak. Troškovi rastu, a kraj se ne nazire....

Da li je povlačenje iz Otavske konvencije još jedan početak kraja?

Analizirajući razloge rastuće globalne tenzije poslednjih godina, ne može da se ne obrati pažnja na dosledan niz odluka političkih elita zapadnih država koje su dovele do degradacije režima kontrole...

Vitkof u Moskvi — RT

Posle dana „šatl diplomatije“ sa Kijevom, Vašington ide direktno u Moskvu – zaobilazeći EU i proveravajući koliko Zelenski može da se odupre američkom pritisku dok se linija fronta urušava....

Ostale novosti iz rubrike »