Zamenik ministra spoljnih poslova Nemačke Mihael Rot kaže da je optimista da se uz dobru volju i hrabrost može doći do rešenja za Kosovo.
Rot, koji boravi u Beogradu, smatra i da probleme ne treba rešavati povlačenjem novih granica.
Države Zapadnog Balkana iza sebe imaju tragičnu istoriju, strašan građanski rat sa stotinama hiljada mrtvih, milionima proteranih i raseljenih zbog čega, kako kaže, apeluje na sve da iz te tragične istorije izvuku pouke.
„Budućnost Zapadnog Balkana su društva koja su otvorena za sve narode, religije, kulture. Za to se zalažu i Evropa i EU. Zbog toga još jednom mogu samo da upozorim da se problemi ne rešavaju time što se povlače nove granice“, istakao je u izjavi za Tanjug Rot, koji je i državni ministar za Evropu u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke.
Rot nije direktno odgovorio na pitanje šta bi, po mišljenju Berlina, koji se protivi korekciji granica, podeli ili razmeni teritorija, bilo kreativno rešenje za Kosovo.
On napominje da to nije samo pozicija Nemačke, već da taj stav deli i velika većina članica EU, te da je reč o zajedničkom stavu Unije.
„Imam utisak da ni na samom Zapadnom Balkanu, a često ga posećujem, nigde ne postoje simpatije ili saglasnost za takvo rešenje. Otvaranje te Pandorine kutije može da ima veoma opasne posledice“, upozorava Rot.
Šta sve hrabri političari mogu da ostvare, kaže, vidi se na primeru Grčke i Makedonije, gde se posle 27 dugih godina sporenja konačno pronašlo rešenje za spor oko imena. To je od obe strane zahtevalo mnogo, ali, kako navodi, sa hrabrošću, odlučnošću i solidarnošću, kao i sa evropskim duhom mnogo toga može da se postigne.
„Zato sam optimista da uz dobru volju i sa hrabrošću za kreativno rešenje između Kosova i Srbije može da se pronađe održivo rešenje“, kaže nemački zvaničnik.
Upitan šta Srbija može da očekuje od Nemačke u kontekstu rešavanja kosovskog pitanja, Rot navodi da Evropska unija treba da bude vidljiva i angažovana u regionu, kao i da je Nemačka svesna svoje odgovornosti za Zapadni Balkan.
Za EU, ističe, može da postoji trajni mir samo ako u svim zemljama Zapadnog Balkana mogu da se garantuju demokratija, stabilnost, pravna država, i pre svega pomirenje u regionu.
„To je dug i doduše težak put, ali se isplati. On je u našem interesu, u interesu cele Evrope, ali i ljudi koji ovde žive, rade i žele dobru budućnost za svoju decu“, zaključio je Rot.
Srbija je, ističe, postigla mnogo u pregovorima o pristupanju EU, a sporazum o normalizaciji sa Kosovom je centralni deo tih pristupnih pregovora.
Normalizacija odnosa Beograda i Prištine ujedno je i pretpostavka za put Srbije u Evropsku uniju, kaže Rot i dodaje da je dobro što se pregovori vode na najvišem političkom nivou.
Očekivanja od Srbije i Kosova su velika, ukazuje on.
Ne postoji izolovano obećanje samo za Srbiju da će postati članica EU kad se ispune politički uslovi, već to obećanje važi za sve države Zapadnog Balkana, pa i za Kosovo, zaključuje Mihael Rot.
Tanjug 
