Nebenzja: Principijelan stav Srba koji su protiv povlačenja blokovske linije između Republike Srpske i Srbije

07.11.2018. god.

Visoki predstavnik za dsržavnu zajednicu BiH Valentin Incko predstavio je Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija šestomesečni izveštaj o stanju u BiH. Osvrnuo se na političko i ekonomsko stanje, te ni ovaj put nije izostala kritika na račun Republike Srpske.

Kao "problematično" izdvojio je, između ostalog, povlačenje Izveštaja o Srebrenici iz 2004. godine u Narodnoj skupštini i predizbornu retoriku, koja je prema njegovom mišljenju uticala na izborni proces. S njegovim izveštajem se nije složio ruski ambasador.

Najveći deo svog izveštaja Incko je posvetio izbornom procesu. Istakao je da je malo vremena u kampanji posvećeno vladavini prava, ekonomskim integracijama i stvaranju novih radnih mesta. Izbor Milorada Dodika za srbskog člana Predsedništva BiH, kaže Incko, pokrenuo je neka pitanja, imajući u vidu njegove ranije istupe protiv BiH.

„Uz to, nakon izbora je dao i neke provokativne izjave u javnosti o zastavi BiH i polaganju zakletve. Bez obzira na to, čvrsto sam uveren da nije korisno ili ispravno procenjivati nove članove Predsedništva pre nego što stupe na dužnost“, naveo je on.

Incko je tokom obraćanja osudio povlačenje Izveštaja o Srebrenici i istakao da takvi potezi štete pomirenju.

Inckovom izveštaju suprotstavio se ambasador Rusije u Savetu bezbednosti Vasilij Nebenzja. Istakao je da se Incko stavlja na jednu od strana u BiH. Odbacio je i politiku sankcija koja se u BiH koristi protiv srbskih političkih lidera.

„Verujemo da je politika protektorata iza nas. Uloga međunarodne zajednice mora biti usmerena na rešavanje pitanja od zajedničkog interesa, koja uključuju reformu pravosuđa i povlačenja stranih sudija iz Ustavnog suda BiH“, rekao je Nebenzja.

Istovremeno, Moskva se ne slaže s politikom uvlačenja BiH u NATO", upozorio je Nebenzja. Objasnio je da takve akcije samo ojačavaju protivrečnosti u zemlji.

Rusija se ne slaže sa politikom uvlačenja Bosne i Hercegovine u NATO, jer će to povećati nesuglasice unutar zemlje, izjavio je stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja.

„Želim da potvrdim da Rusija kao članica kontakt grupe i rukovodećeg komiteta (Saveta za realizaciju mirovnog sporazuma) o BiH želi stabilan razvoj Bosne i Hercegovine. Međutim, mi nismo potpisivali nikakve obaveze o guranju zemlje u evroatlantske strukture“, rekao je diplomata, obraćajući se zapadnim kolegama u SB.

„To nije niti naša, niti vaša stvar. To je stvar naroda BiH“, dodao je on.

„Konsenzus o spoljnopolitičkim pitanjima koji je predviđen mirovnim sporazumom iz 1995. godine u ovom slučaju je nedostižan zbog principijelnog stava Srba koji su protiv povlačenja blokovske linije između Republike Srpske i Srbije“, zaključio je on.

Izveštaju, ali i radu Kancelarije visokog predstavnika u BiH podršku su očekivano pružili predstavnici Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država.

Predstavnica Velike Britanije Keren Pirs rekla je da OHR ostaje glavni autoritet u pogledu civilne implementacije Dejtonskog mirovnog sporazuma i da to uključuje britansku podršku upotrebi Bonskih ovlašćenja ako situacija to bude zahtevala.

Predstavnik SAD Džonatan Koen rekao je da lideri u BiH moraju da pokažu volju za put ka Evropskoj uniji i NATO-u.

Izvor
foto: ntv.ru/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

BRIKS pred ispitom zbog Irana

Kriza na Bliskom istoku predstavlja još jedan korak ka postzapadnom poretku...

Karaganov: Kako Rusija može da pobedi u novom svetskom ratu

Moskva mora da izoštri nuklearno odvraćanje, revidira doktrinu i porazi Kijev kako bi sprečila širi rat sa Zapadom i silama NATO-a...

Umreženi za sukob: izraelski „BLACK CUBE“ i infiltracija Evrope

Izraelski špijuni po narudžbini mešali su se u izbore na Kipru i u Sloveniji...

Noževi su izvučeni: da li se sprema prevrat u Kijevu?

Čini se da se moć Ukrajine menja iza kulisa...

Mesec dana rata pokazao je strateški neuspeh napada na Iran — RT

Ono što su SAD i Izrael videli kao brzu kampanju, Iran vidi kao borbu za opstanak. Troškovi rastu, a kraj se ne nazire....

Da li je povlačenje iz Otavske konvencije još jedan početak kraja?

Analizirajući razloge rastuće globalne tenzije poslednjih godina, ne može da se ne obrati pažnja na dosledan niz odluka političkih elita zapadnih država koje su dovele do degradacije režima kontrole...

Ostale novosti iz rubrike »