RT: Prekomerno vreme provedeno za ekranom nepovratno utiče na mozak dece

11.12.2018. god.

Izvor: Vostok / RT

Najgore sumnje roditelja o efektima previše vremena provedenog pored ekrana na njihovo potomstvo delimično su potvrđene preliminarnim rezultatima nove studije, a efekti mogu biti dalekosežniji nego što se sumnjalo.

Deca koja provode više od dva sata ispred ekrana svakodnevno imaju slabije rezultate na testovima jezika i mišljenja, prema preliminarnim rezultatima studije iz Nacionalnog instituta za zdravlje SAD. Prva serija podataka iz studije biće objavljena sledeće godine, ali kao preliminarni zaključak, ovi rezultati su zabrinjavajući, s obzirom da prosečno dete provede šest sati dnevno na svom telefonu ili tabletu.

Studija istraživanja kognitivnog razvoja adolescentnog mozga vredna 300 miliona dolara obuhvata istraživanje na 11.874 dece starosti od 9 do 10 godina, uključujući 2.100 blizanaca.

Nisu svi preliminarni rezultati u potpunosti razumljivi dok istraživači ne dobiju više podataka. Na primer, djeca koja provode više od sedam sati dnevno ispred ekrana pokazala su se da doživljavaju preuranjeno proređivanje korteksa u poređenju sa njihovim vršnjacima koji manje borave uz elektronske uređaje . Korteks je najslabiji sloj mozga, mesto senzornog ulaza i funkcije višeg reda koja nas verovatno čini ljudima. Na prvi pogled, ovo prerano proređivanje korteksa izgleda kao još jedan razlog za paniku.

Ali istraživači su upozorili da ne možemo doneti konačne zaključke iz ovog nalaza - korelacija ne podrazumeva uzročnost, što znači da proređivanje može prouzrokovati nešto drugo osim dužeg vremena provođenja ispred ekrana.

"Ne znamo da li je to loša stvar", ističe direktor studije Gaja Dovling, objašnjavajući kako je takvo proređivanje obično povezano sa zrelim mozgom u odnosu na starost 9 i 10 godina eksperimentalnih ispitanika, i ne zna se šta to znači u mlađem mozgu.

Nisu svi naučnici čekali da rezultati daju smernice roditeljima male dece. Američka akademija pedijatrije preporučuje da roditelji izbegavaju upotrebu digitalnih medija, osim video razgovora, kod dece mlađe od 18 do 24 meseca. Dr. Dimitrij Kristakis, vodeći autor ovih smernica, objašnjava da bebe ne prenose u stvarni svet ono što vide na ekranu.

Izvor
foto: © Pixabay / asderknaster / RT/ vostok.rs

Povezane teme
medicina
istraživanje

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Karaganov: Kako Rusija može da pobedi u novom svetskom ratu

Moskva mora da izoštri nuklearno odvraćanje, revidira doktrinu i porazi Kijev kako bi sprečila širi rat sa Zapadom i silama NATO-a...

Umreženi za sukob: izraelski „BLACK CUBE“ i infiltracija Evrope

Izraelski špijuni po narudžbini mešali su se u izbore na Kipru i u Sloveniji...

Noževi su izvučeni: da li se sprema prevrat u Kijevu?

Čini se da se moć Ukrajine menja iza kulisa...

Mesec dana rata pokazao je strateški neuspeh napada na Iran — RT

Ono što su SAD i Izrael videli kao brzu kampanju, Iran vidi kao borbu za opstanak. Troškovi rastu, a kraj se ne nazire....

Da li je povlačenje iz Otavske konvencije još jedan početak kraja?

Analizirajući razloge rastuće globalne tenzije poslednjih godina, ne može da se ne obrati pažnja na dosledan niz odluka političkih elita zapadnih država koje su dovele do degradacije režima kontrole...

Vitkof u Moskvi — RT

Posle dana „šatl diplomatije“ sa Kijevom, Vašington ide direktno u Moskvu – zaobilazeći EU i proveravajući koliko Zelenski može da se odupre američkom pritisku dok se linija fronta urušava....

Ostale novosti iz rubrike »