EU: Zemlje Balkana moraju da ulože dodatne napore kako bi rešile ilegalnu migraciju

20.12.2018. god.

Zemlje zapadnog Balkana i Istočnog partnerstva moraju da ulože dodatne napore kako bi rešile ilegalnu migraciju i bile efikasnije u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, piše u izveštaju Evropske komisije o ispunjavanju zahteva za viznu liberalizaciju tih osam zemalja, koji je danas objavljen.

Ovaj godišnji izveštaj se odnosi na države Zapadnog Balkana — Srbiju, Crnu Goru, BiH, BJR Makedoniju, Albaniju, kao i zemlje Istočnog partnerstva — Gruziju, Moldaviju i Ukrajinu.

Kako se navodi, svih osam zemalja preduzelo je mere za rešavanje ilegalne migracije, ali su potrebni dodatni napori za poboljšanje i obezbeđivanje održivih rezultata, piše u izveštaju.

Navodi se da je ilegalna migracija i dalje velika iz Ukrajine, Srbije i BiH ka EU, dok istovremeno sve više bojazni izazivaju neosnovani zahtevi za azil u EU građana Moldavije i Gruzije.

U izveštaju EK se napominje da je potrebno još rada, kako bi se obezbedila potpuna usklađenost sa politikom EU.

Navodi se da je Srbija prekinula status bez viza za Iran, ali zabrinutost ostaje za druge zemlje kojima nisu potrebne vize za Srbiju.

Saradnja na readmisiji i povratku nastavlja se bez problema za sve zainteresovane zemlje. Međutim, još postoji prostor za poboljšanje, naročito u pogledu readmisije državljana trećih zemalja, naročito u Srbiji, ocenjuje EK.

Za Albaniju se kaže da je preduzela efikasne mere da odgovori na problem ilegalne migracije, što je doprinelo smanjenju broja zahteva za azil za 32 odsto u prvoj polovini 2018. godine i dodaje se zaključak da taj posao treba da se nastavi i da se dalje unapređuje.

EK ocenjuje da će bolja saradnja Fronteksa i partnera sa Zapadnog Balkana doprineti boljem upravljanju ilegalnom migracijom.

Albanija je prva potpisala sporazum o saradnji sa Fronteksom, dok su Makedonija i Srbija parafirale nacrte, a procedure oko sporazuma sa Crnom Gorom i BiH su u završnoj fazi.

Kada se radi o borbi protiv organizovanog kriminala, uprkos preduzetim merama, potrebni su dodatni napori svih osam zemalja, a od Moldavije i Ukrajine se traži i hitna akcija u borbi protiv korupcije.

U izveštaju se navodi i da se organizovane kriminalne grupe iz osam zemalja bave trgovinom nedozvoljenim proizvodima, pranjem novca, trgovinom ljudima i drogom, krijumčarenjem migranata i sajber-kriminalom.

Napominje se da će EK nastaviti da prati ispunjavanje zahteva za viznu liberalizaciju i izveštavati o tome Evropski parlament i Savet najmanje jednom godišnje.

Tanjug

Izvor
foto: © RIA Novosti / Alekseй Vitvickiй/ vostok.rs

Povezane teme
EU

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Karaganov: Kako Rusija može da pobedi u novom svetskom ratu

Moskva mora da izoštri nuklearno odvraćanje, revidira doktrinu i porazi Kijev kako bi sprečila širi rat sa Zapadom i silama NATO-a...

Umreženi za sukob: izraelski „BLACK CUBE“ i infiltracija Evrope

Izraelski špijuni po narudžbini mešali su se u izbore na Kipru i u Sloveniji...

Noževi su izvučeni: da li se sprema prevrat u Kijevu?

Čini se da se moć Ukrajine menja iza kulisa...

Mesec dana rata pokazao je strateški neuspeh napada na Iran — RT

Ono što su SAD i Izrael videli kao brzu kampanju, Iran vidi kao borbu za opstanak. Troškovi rastu, a kraj se ne nazire....

Da li je povlačenje iz Otavske konvencije još jedan početak kraja?

Analizirajući razloge rastuće globalne tenzije poslednjih godina, ne može da se ne obrati pažnja na dosledan niz odluka političkih elita zapadnih država koje su dovele do degradacije režima kontrole...

Vitkof u Moskvi — RT

Posle dana „šatl diplomatije“ sa Kijevom, Vašington ide direktno u Moskvu – zaobilazeći EU i proveravajući koliko Zelenski može da se odupre američkom pritisku dok se linija fronta urušava....

Ostale novosti iz rubrike »