Registrovani proizvođači rakije sve manje imaju snage u borbi protiv sive ekonomije, upozorio je predsednik Grupacije proizvođača jakih alkoholnih pića u PKS Ivan Urošević.
– Podaci o nelegalnoj trgovini poslednjih 10 godina su alarmantni. Ako se nešto ne promeni, naš nacionalni proizvod je u velikom problemu. Sve je manje proizvođača koji imaju snage da se ozbiljno bave ovom proizvodnjom, a to se automatski odražava i na sam kvalitet proizvoda – rekao je Urošević na okruglom stolu organizovanom u Privrednoj komori Srbije. Često se govori da je rakija naš nacionalni proizvod pa je krajnje vreme, smatra, da se tako prema njemu i ophodimo.
– Rakija je jedan od retkih proizvoda koji niko ne može da falsifikuje pa čak ni Kinezi jer je reč o proizvodu od voća sa našeg terena koji ima svoje specifičnosti. Mislim da je ovo proizvod koji treba mi sami da cenimo mnogo više i da se bavimo njime – kaže Urošević, a prenosi Tanjug. Istakao je da je važno znati šta se nalazi u prometu i šta kroz ugostiteljske objekte i kroz nelegalnu prodaju dospeva do građana.
Broj registrovanih proizvođača rakije se, navodi, stalno menja. Prema poslednjoj evidenciji, ima ih oko 500, dok ih je u 2009. bilo oko 2.000. Smatra da je broj onih koji se bave proizvodnjom rakije, a koje sistem ne vidi, daleko veći.
– Možemo da pretpostavimo da se sigurno tih 1.500, koji su nekad bili registrovani a više ne postoje u registru, i dalje bave time, a siguran sam da ima mnogo više onih koji su naknadno ušli u ovaj posao – rekao je Urošević.
Iako se falsifikovanjem rakije istina još ne bave Kinezi, ona je često na meti domaćih plagijatora. Na koji način se falsifikuje srbski brend i da li prosečan kupac može da napravi razliku? Stručnjaci kažu da se analizama može pouzdano utvrditi poreklo etanola pa tako i da li je rakija originalna. Prema ranijem istraživanju „Politike”, od svih voćnih rakija najviše se falsifikuje „šljivovica”, koja je ujedno i najtraženije piće u ovoj kategoriji. Zbog toga su potrošači najsigurniji kada kupuju proizvode sa geografskim poreklom, koja jesu skuplji ali je njihova proizvodnja strogo kontrolisana.
Za oprez svakako ima razloga jer u Grupaciji uvoznika i distributera alkoholnih pića procenjuju da gotovo 80 odsto prometa alkoholnih pića u Srbiji čini nelegalna trgovina, zbog čega država gubi desetine miliona evra godišnje. Predsednik ove grupacije Miloš Ilić izjavio je da taj alarmantan podataka pokazuje da je siva ekonomija gorući problem u industriji alkoholnih pića.
– Naša odgovornost je u ovom segmentu jako velika zato što nelegalni promet alkoholnim pićima značajno ugrožava i život i zdravlje potrošača – rekao je Ilić.
Naveo je da su udruženja distributera i proizvođača pripremila hodogram, odnosno plan aktivnosti inspekcijskih službi u borbi protiv sive ekonomije u oblasti alkohola.
Poljoprivredna inspekcija je za 11 meseci ove godine sprovela 370 kontrola na pijacama i 1.500 kontrola u ugostiteljskim objektima, ali nam je najveći problem to što imamo samo 15 inspektora – konstatovao je Milomir Obradović, načelnik Odeljenja poljoprivredne inspekcije za vino, rakiju, alkoholna i bezalkoholna pića u Ministarstvu poljoprivrede.
Ivana Albunović, Politika 
