Ruski vazdušni udari u Siriji - iz minuta u minut - 25.01.

26.01.2019. god.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje

Sprovođenje Minskih sporazuma - kliknuti na kartu za uvećanje

Karta situacije na frontu za 21.01. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje

Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji - Klinuti ovde ili na mapu ispod

OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 25.01.

Stanje na frontu - .

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 25.01.

Kijev: Rusija će biti primorana da s nama potpiše novi ugovor o transportu gasa - Moskva će biti primorana da potpiše sa Kijevom novi ugovor o transportu gasa u Evropu, izjavila je zamenik ministra energetike Ukrajine Natalija Bojko.

Rusija će na taj korak biti primorana jer projekat izgradnje gasovoda „Severni tok 2“ neće biti realizovan na vreme, smatra Bojkova.

„Ugovor traje do 1. januara 2020. godine, a gasovod ’Severni tok 2‘ do tog trenutka neće biti spreman za eksploataciju. Rusija će biti primorana da na neki način transportuje svoj gas do Evrope. To je jasno evropljanima, to je jasno Rusima, a jasno je i nama“, rekla je ona.

Natalija Bojko je dodala i da što više Rusija to pitanje bude zatezala, to će komplikovaniji biti i finansijski pregovori.

Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. Novi cevovod trebalo bi da bude izgrađen pored „Severnog toka“.

Protiv realizacije gasovoda se zalaže nekoliko država, a naročito Ukrajina, koja se plaši gubitaka prihoda od tranzita ruskog goriva, i Sjedinjene Američke Države, koje imaju ambiciozne namere za izvoz svog gasa u Evropu.

Sud u Kijevu osudio Janukoviča na 13 godina zatvora - Obolonski okružni sud u Kijevu proglasio je bivšeg predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča krivim za veleizdaju i osudio ga u odsustvu na 13 godina zatvora, presudu je pročitao predsedavajući sudija Vladislav Devjatko.

„Sud je odlučio da Viktora Janukoviča proglasi krivim za zločine predviđene stavom 1 Člana 111, stavom 5 Člana 27, stavom 2 Člana 437 Krivičnog zakona Ukrajine i osudi ga prema stavu 1 Člana 11 na 13 godina zatvora, prema stavu 5 Člana 27 i stava 2 Člana 437 Krivičnog zakona Ukrajine — na 12 godina zatvora… Odrediti Janukoviču Viktoru Fjodoroviču konačnu kaznu od 13 godina zatvora“, pročitao je Devjatko presudu.

Ostaje na snazi zaplena imovine bivšeg predsednika.

Sud je krajem juna 2017. godine počeo razmatranje slučaja veleizdaje protiv Janukoviča. Ovo je jedan od čitavog niza krivičnih slučajeva koje su nove vlasti Ukrajine pokrenule protiv bivšeg šefa države nakon državnog prevrata 2014. godine. U slučaju veleizdaje, tužilaštvo je htelo na sudu da traži doživotnu kaznu za Janukoviča, ali je kasnije zatražilo da Janukovič bude osuđen na 15 godina zatvora. Bivši predsednik kategorički poriče svoju krivicu.

Sud u Kijevu proglasio Janukoviča krivim za „izdaju države“ - Sud u Kijevu proglasio je bivšeg predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča krivim za navodnu izdaju države.

„Bez obzira na to što optuženi nije priznao krivicu, sud, nakon saslušavanja svedoka, istraživanja dokaza eksperata, dokumenta i pravih dokaza i ocena zaključaka advokata odbrane i tužilaca, smatra da je krivica optuženog u izvršenju zločina dokazana“, rekao je sudija na sednici.

Tužilaštvo traži da se Janukoviču odredi zatvor od 15 godina.

Presuda je objavljena bez prisustva Janukoviča, koji se nalazi u Rusiji. On je slučaj nazvao politički motivisanim.

Sud je pokrenuo predmet o izdaji države protiv Viktora Janukoviča krajem juna 2017. godine. To je jedno od niza krivičnih dela koje su nove pučističke ukrajinske vlasti pokrenule protiv bivšeg predsednika koji je svrgnut sa vlasti nakon državnog udara 2014. godine.

Stoltenberg: NATO nikada neće prihvatiti da velike zemlje poput Rusije pokušavaju da uspostave neku vrstu sfere uticaja - NATO pojačava saradnju sa gruzijskim pomorskim snagama, a razlog je zabrinutost zbog ruskog vojnog prisustva na Crnom moru, izjavio je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg.

Generalni sekretar je u sedištu NATO-a održao sastanak sa predsednicom Gruzije Salomom Zurabišvili.

„Gruzija i NATO dele zabrinutost zbog vojnog jačanja Rusije u crnomorskom regionu. Intenziviramo našu saradnju na moru, a to se odnosi i na obuku gruzijske obalske straže i veću saradnju između pomorskih snaga Gruzije i NATO-a“, rekao je on.

NATO i Gruzija takođe su se dogovorili da nastave sa pripremama te zemlje za članstvo u Alijansi, ali i da niko ne treba da se meša u taj proces, istakao je Stoltenberg.

Prema njegovim rečima, Alijansa „nikada neće prihvatiti da velike zemlje poput Rusije pokušavaju da uspostave neku vrstu sfere uticaja, gde bi imale pravo da rešavaju šta susedi mogu i ne mogu da rade“.

Povodom povećane aktivnosti zemalja NATO-a na ruskim granicama, zvanična Moskva je više puta izjavljivala da ni za koga ne predstavlja pretnju, ali da neće zanemariti dejstva koja su potencijalno opasna po njene interese.

Ruski vazdušni udari u Siriji - iz minuta u minut -

OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima

Izvor
/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Karaganov: Kako Rusija može da pobedi u novom svetskom ratu

Moskva mora da izoštri nuklearno odvraćanje, revidira doktrinu i porazi Kijev kako bi sprečila širi rat sa Zapadom i silama NATO-a...

Umreženi za sukob: izraelski „BLACK CUBE“ i infiltracija Evrope

Izraelski špijuni po narudžbini mešali su se u izbore na Kipru i u Sloveniji...

Noževi su izvučeni: da li se sprema prevrat u Kijevu?

Čini se da se moć Ukrajine menja iza kulisa...

Mesec dana rata pokazao je strateški neuspeh napada na Iran — RT

Ono što su SAD i Izrael videli kao brzu kampanju, Iran vidi kao borbu za opstanak. Troškovi rastu, a kraj se ne nazire....

Da li je povlačenje iz Otavske konvencije još jedan početak kraja?

Analizirajući razloge rastuće globalne tenzije poslednjih godina, ne može da se ne obrati pažnja na dosledan niz odluka političkih elita zapadnih država koje su dovele do degradacije režima kontrole...

Vitkof u Moskvi — RT

Posle dana „šatl diplomatije“ sa Kijevom, Vašington ide direktno u Moskvu – zaobilazeći EU i proveravajući koliko Zelenski može da se odupre američkom pritisku dok se linija fronta urušava....

Ostale novosti iz rubrike »