Početna stranica > Novosti
Banjaluka je formalno-pravno nekad bila deo Srbije, zvanično prisajedinjena. I to pet dana, ali ne samo ona od bosanskohercegovačkih varoši – mnoge u tom kratkom periodu, među kojima i one s većinskim katoličkim ili muslimanskim življem, proglasile su se delom srpske države. Reč je, naravno, o 1918. godini i završetku Velikog rata, kada je srbska vojska u pobedonosnom pohodu oslobađala od okupatora i ove krajeve, piše Politika.
Postavku arhivskih dokumenata je, povodom sto godina od oslobođenja Banjaluke u Velikom ratu, priredio Arhiv Republike Srpske, a Užice je prvi grad u Srbiji u koji je stigla (Foto S. Jovičić)
Po rečima direktora Arhiva Republike Srpske Bojana Stojnića, Banjaluka je slobodu na završetku Prvog svetskog rata dočekala 21. novembra 1918. godine, a 27. novembar iste godine je datum ujedinjenja Banjaluke s Kraljevinom Srbijom.
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
Svedočenje o danima kada je Banjaluka bila deo Srbije
19.02.2019. god.
Banjaluka je formalno-pravno nekad bila deo Srbije, zvanično prisajedinjena. I to pet dana, ali ne samo ona od bosanskohercegovačkih varoši – mnoge u tom kratkom periodu, među kojima i one s većinskim katoličkim ili muslimanskim življem, proglasile su se delom srpske države. Reč je, naravno, o 1918. godini i završetku Velikog rata, kada je srbska vojska u pobedonosnom pohodu oslobađala od okupatora i ove krajeve, piše Politika.
O tim i drugim podacima svedoči izložba arhivskih dokumenata „Banjaluka 1918”, otvorena u užičkom Istorijskom arhivu. Postavku je, povodom stogodišnjice oslobođenja Banjaluke u Prvom svetskom ratu, priredio Arhiv Republike Srpske, a Užice je prvi grad u Srbiji u koji je stigla. Otvaranju su prisustvovali Dejan Masliković, pomoćnik ministra kulture u Vladi Srbije, Tanja Đaković, pomoćnica ministra prosvete i kulture Republike Srpske, književnik Muharem Bazdulj i drugi, a izložbu je otvorio zamenik užičkog gradonačelnika Nemanja Nešić. Masliković je domaćinima zahvalio na saradnji sa srbskim narodom s druge strane Drine:
– Ovo treba da bude praksa da se ustanove kulture na prostoru gde žive Srbi udružuju, sarađuju, prave zajedničke projekte, da to krunišemo i povezivanjem gradova na celom srbskom kulturnom prostoru. Inače, povelju o definisanju srbskog kulturnog prostora uskoro će potpisati Republika Srbska i Republika Srbija – rekao je Masliković.
Postavku arhivskih dokumenata je, povodom sto godina od oslobođenja Banjaluke u Velikom ratu, priredio Arhiv Republike Srpske, a Užice je prvi grad u Srbiji u koji je stigla (Foto S. Jovičić) Po rečima direktora Arhiva Republike Srpske Bojana Stojnića, Banjaluka je slobodu na završetku Prvog svetskog rata dočekala 21. novembra 1918. godine, a 27. novembar iste godine je datum ujedinjenja Banjaluke s Kraljevinom Srbijom.
– Rušenjem poražene Austrougarske monarhije u jesen 1918. Banjaluka je oslobođena vekovne okupacije. Na banjalučku železničku stanicu 21. novembra stigla je prva četa pobedonosne srpske vojske, prvi vesnik narodnog oslobođenja od tuđinskog jarma. Narodno vijeće Banjaluke je 27. novembra te godine proglasilo je direktno prisajedinjenje Kraljevini Srbiji. Formalno-pravno gledano, Banjaluka je bila deo Kraljevine Srbije od 27. novembra do 1. decembra 1918. kada je stvorena Kraljevina SHS, prva zajednička država Južnih Slovena. Za nas to oslobođenje ima veliki značaj: sloboda nam je tada došla nakon četiri decenije surove austrougarske okupacije, mi Srbi zapadno od Drine s našom braćom iz Srbije našli smo se u zajedničkoj državi – kazao je Stojnić.
Borivoje Milošević, profesor banjalučkog Filozofskog fakulteta, podsetio je na dane završetka Velikog rata.
– Gde god je srbska vojska tada prolazila kroz BiH, bez obzira na to da li se nalazila u Sarajevu, Tuzli, Banjaluci, dočekivana je s radošću, prijateljski, s velikim nadanjima. Ne samo od Srba, već i od drugih naroda i konfesija – istakao je na otvaranju Milošević, potom rekavši da nije samo Banjaluka tada proglasila prisajedinjenje sa Srbijom: to su učinila 42 od 54 sreza u BiH, pa i Široki Brijeg, Ljubuški, Stolac i druga mesta s većinskim rimokatoličkim ili muslimanskim stanovništvom.
Branko Pejović, Politika
Branko Pejović, Politika
- Izvor
- Ulazak srpske vojske u Banjaluku 21. novembra 1918., fotodokumentacija „Politike”)/ vostok.rs
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Moskva mora da izoštri nuklearno odvraćanje, revidira doktrinu i porazi Kijev kako bi sprečila širi rat sa Zapadom i silama NATO-a...
Izraelski špijuni po narudžbini mešali su se u izbore na Kipru i u Sloveniji...
Čini se da se moć Ukrajine menja iza kulisa...
Ono što su SAD i Izrael videli kao brzu kampanju, Iran vidi kao borbu za opstanak. Troškovi rastu, a kraj se ne nazire....
Analizirajući razloge rastuće globalne tenzije poslednjih godina, ne može da se ne obrati pažnja na dosledan niz odluka političkih elita zapadnih država koje su dovele do degradacije režima kontrole...
Posle dana „šatl diplomatije“ sa Kijevom, Vašington ide direktno u Moskvu – zaobilazeći EU i proveravajući koliko Zelenski može da se odupre američkom pritisku dok se linija fronta urušava....
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
