Pamtiti i nedopustiti ponavljanje

Pre 90 godina na evropskom delu Rusije završen je Građanski rat, kada se sa Krima završila masovna evakuacija Ruske armije pod komandom barona Petra Vrangela. Sunčanog dana 16. novembra 1920. godine na brodove su se ukrcale poslednje patrole junkera. Iz Sevastopolja, Kerča, Feodosije i Jalte na 132 broda sa polustorva je ukupno otišlo oko 150 hiljada ljudi. Tako je započela velika emigracija Rusa u inostranstvo. Ruska emigracija je bila velika tragedija ruskog naroda, pri tome obostrana tragedija: onih koji su napuštali Rusiju i onih koji su u njoj ostajali, kaže direktor Ruskog instituta za strateška istraživanja Leonid Rešetnikov.
 

Nacionalna katastrofa je naravno 1917. godina. Ona je postala neizbežna u toku čitavog razvoja Rusije u drugoj polovini 19. i početkom 20. veka. Reč je o tome što je započela duhovna kriza nacije, pre svega u obrazovanom njenom delu. Odstupanje od vere, od Boga. Došlo je do neprihvatanja cara kao vrhovnog vladara – pomazanika Božjeg, koji je delovao u pravoslavnom polju. Zato su ovi procesi u kontekstu ekonomskih i socijalnih problema odigrali ogromnu ulogu u nastanku duhovne krize. Zbog te krize i došlo je do 1917. godine.
 

U februaru 1917. godine, ističe naučnik, postojao je pokušaj da se prestroji ruski civlizacijski kod na evropski. Nije uspelo. Na vlast su došli ekstremistički raspoloženi poslenici, koji su psotavili zdatak ne da prestoje kod u zapadnoevropskom duhu, već jednsotavno da slome ruski način života i da likvidiraju istorijsku državu Rusiju. Kada se lomi okosnica, oni ljudi koji su živeli sa ovom okosnicom, suprotstavljaće se. Oni jednostavno nisu hteli da se pretvaraju u zatvorenike ili izgnanike.
 

Odlazili su oni koji nisu hteli da se predaju, nisu želeli da žive pri novom režimu. Ako se uzme armija Vrangela, 145 hiljada ljudi je odlazilo sa mišlju da će nastaviti borbu, podseća Leonid Rešetnikov. To je bila evakuacija armije, a ne neko bekstvo. Oni se ne mogu nazvati izdajnicima zato što su bežali. Mnogi nisu hteli da idu. I odlučili su da podele sudbinu svog naroda. Završilo se to streljanjem bez istrage i suđenja nekoliko desetina hiljada ljudi. Mnogi emigranti su se ispoljili kao istaknuti ljudi. Srpska i bugarska univerzitetska nauka u mnogome je bila formirana na ruskoj profesuri. Operska pozorišta i balet u tim zemljama takođe su stvarali u mnogome emigranti iz Rusije. Takvih primera, po rečima naučnika, ima mnogo.
 

Za Rusiju odlazak takvih obrazovanih ljudi bio je veliki gubitak. Domovinu su oni gradili u Francuskoj, Bugarskoj, Jugoslaviji, Grčkoj. I stvorili su tamo svoju Rusiju, onu koju su nosili u svojim srcima. Postojala je svoja Rusija oko ruskih crkava, oko ruskih zajednica. Oni su živeli onom Rusijom iz koje su otišli. I do danas ona postoji u inostranstvu.