Balkanski tok: Srbija dobija gas iz Rusije, hoće li uskoro postati mini-čvorište?

Pokretanje kraka "Turskog toka" od velike je važnosti za Srbiju. Zemlja će moći da dobije sve bonuse iz svog geografskog položaja i to će joj pomoći da postane važna karika na Balkanu.

Od očaja do stabilnosti u snabdevanju energijom, ovo je putovanje Srbije tokom poslednjih šest godina. Snovi o Južnom toku, u koje su države članice projekta, uključujući i Srbiju, polagale velike nade, srušili su se krajem 2014. godine. Tada je Bugarska podlegla ogromnom pritisku Vašingtona i Brisela i sabotirala projekat. Moskva je najavila da će Južni tok biti zamenjen turskim. Gasovod je proširen na takav način da ruske sirovine dobijaju ne samo Turska, već i Balkan, i, pre svega, Srbija, koja sada može, ne bez razloga, da polaže određene nade na Balkanski tok.

Podsetimo, rano ujutru 1. januara ove godine predsednik Srbije Aleksander Vučić zvanično je pustio ruski gas gasovodom u gasni distributivni sistem zemlje. Vučić je tada rekao da je zemlja postala „mnogo bogatija“ nakon priključenja gasa, a da gas privlači i investicije u razne regione Srbije. Predsednik se zahvalio svima koji su izgradili gasovod na odličnom radu, kao i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

U jesen 2020. godine "Plats" je izvestio da bi puštanje u rad srbskog dela Turskog toka moglo da bude odloženo za proleće 2021, pošto Srbija navodno kasni sa rokom izgradnje. Moguće kašnjenje u Beogradu bilo je povezano sa izgradnjom kompresorske stanice. Ali krak dug 403 kilometra od Zaječara do Horgoša završen je na vreme, a skeptici su ostali bez posla.