RT: Amazonske prašume sada najverovatnije zagrevaju Zemljinu atmosferu, a ne hlade je, upozoravaju naučnici
Zapanjujuća nova istraživanja grupe od preko 30 naučnika sugerišu da bi sliv Amazona u narednih nekoliko godina mogao da doprinese globalnom zagrevanju, a ne hlađenju, ako već nije.
Snažni uticaj sliva Amazona na globalnu klimu ranije mu je doneo titulu „pluća Zemlje“, ali decenije šumskih požara, naknadne suše i čišćenje zemljišta, pod kišobranom „krčenja šuma“, napravili su pustoš u regionu.
Prema nedavnoj studiji, otprilike 7.000.000 kvadratnih kilometara basena sada oslobađa više gasova sa efektom staklene bašte nego što ih skladišti u svojim biljkama i zemljištu, što znači da je možda i doprineo zagrevanju, a ne hlađenju planete.
Drugim rečima, čovečanstvo se više ne može osloniti na „pluća Zemlje“ da bi se očistio vazduh i nadoknadile emisije sagorevanja fosilnih goriva.
„Seča šume ometa unošenje ugljenika, to je problem“, rekao je ekolog i glavni autor Kristofer Kovej sa fakulteta Skidmor u Njujorku.
„Ali kada počnete da zajedno sa CO2 gledate na ove druge faktore, postaje zaista teško shvatiti kako goli efekat nije to što Amazon u celini zaista zagreva globalnu klimu.“
Sve u svemu, ogromno područje koje se prostire na teritoriji devet južnoameričkih država prema nekim procenama moglo bi se prebaciti sa slivnika ugljenika na atmosferski izvor ugljenika već 2035. godine.
Sliv Amazona trenutno emituje više gasova nego što prirodno apsorbuje, i to ne samo ugljen-dioksid (CO2), već i azot-oksid (N2O) i metan (CH4), koji se brže razgrađuju u atmosferi, ali i zadržavaju do 300 puta više toplote po molekulu dok lebde u vazduhu.
Ponavljajući se, dugotrajne suše na tom području smanjuju sposobnost sliva da apsorbuje i preuzme CO2, istovremeno povećavajući verovatnoću i eventualno širenje šumskih požara kada se pojave, što dodatno pogoršava problem u negativnoj povratnoj sprezi.
Istraživački tim priznaje da postoji veliki stepen neizvesnosti u njihovim rezultatima zbog nedostatka informacija iz određenih delova Amazonskog basena koji se mogu pohvaliti sopstvenom mikroklimom, ali do kojih je skoro nemoguće doći i analizirati u istoj meri kao i delovi koji su obuhvaćeni studijom.
Izvor: RT
- Izvor
- Tanjug
- foto: © NELSON ALMEIDA / AFP / RT/ vostok.rs
- Povezane teme
- klima
- ekologija
- čovečanstvo
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Moskva mora da izoštri nuklearno odvraćanje, revidira doktrinu i porazi Kijev kako bi sprečila širi rat sa Zapadom i silama NATO-a...
Izraelski špijuni po narudžbini mešali su se u izbore na Kipru i u Sloveniji...
Čini se da se moć Ukrajine menja iza kulisa...
Ono što su SAD i Izrael videli kao brzu kampanju, Iran vidi kao borbu za opstanak. Troškovi rastu, a kraj se ne nazire....
Analizirajući razloge rastuće globalne tenzije poslednjih godina, ne može da se ne obrati pažnja na dosledan niz odluka političkih elita zapadnih država koje su dovele do degradacije režima kontrole...
Posle dana „šatl diplomatije“ sa Kijevom, Vašington ide direktno u Moskvu – zaobilazeći EU i proveravajući koliko Zelenski može da se odupre američkom pritisku dok se linija fronta urušava....
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
