RT: Bajden naveo da se „Amerika vratila“. Dok se mir na Balkanu ruši, da li to znači još američkih nesrećnih avantura?

29.10.2021. god.

Uz upozorenja da bi nove tenzije između Beograda i Prištine mogle da unište višedecenijski mirovni sporazum koji je stavio tačku na krvave sukobe na Balkanu nakon raspada Jugoslavije, SAD su sve više podeljene oko toga šta da rade.

Ranije ovog meseca, SOHO forum u Njujorku bio je domaćin debate između Skota Hortona, dugogodišnjeg slobodarskog i antiratnog radio voditelja i Bila Kristola, neokonzervativnog mislioca i jednog od ideoloških arhitekata američkog sveta posle 11. septembra. Predmet debate je bio američki intervencionizam, njegove zasluge i istorijski zapisi.

Predvidljivo, Kristol je ponudio nejasne detalje koji pokušavaju da preokrenu američko nasleđe kao „dobronamernu globalnu hegemoniju“, termin koji je on sam skovao 1996. kada je opisivao ulogu te zemlje u svetu. Razmišljajući o ratovima u Iraku, Kristol je istovremeno rekao da Amerika „nije dovoljno forsirala demokratiju“ i da je „možda bila previše ambiciozna“. Ukratko, on je priznao da su napravljene greške, što je priznanje koje bi bilo nezamislivo pre samo nekoliko godina, a ipak nije dovoljno odgovorno.

Međutim, dok američke akcije na Bliskom istoku ostavljaju mnogo toga neuspešnog za Kristol, on insistira da je američka intervencija u jugoslovenskim ratovima tokom 1990-ih bila uspešna. Kako je rekao, Balkan je bio „jedan slučaj rata koji je vredeo i za koji mislim da je imao prilično dobre posledice“. Kao na znak, balkanski lonac ponovo počinje da ključa.

Nerešen sukob

Kosovo je potencijalno bure baruta u južnoj Evropi još od kraja rata 1998/1999. Nedavni sukob sa Srbijom, od koje je jednostrano proglasila nezavisnost, doveo je do nove eskalacije tenzija.

Počevši od septembra 2021. godine, Srbi koji žive na Kosovu pokrenuli su proteste protiv vlasti koje uznemiravaju putnike koji ulaze na teritoriju sa srbskim registarskim tablicama, što je izazvalo mobilizaciju kosovske policije, blokade puteva i saobraćajne gužve.

EU je posredovala u privremenom rešenju u septembru koje uključuje prikrivanje nacionalnih oznaka na registarskim tablicama nalepnicama, dok posebna radna grupa u Briselu ne utvrdi trajnije rešenje u narednih šest meseci. Ostaje da se vidi, međutim, da li će to biti dovoljno za postizanje trenutnog mira. Od tada su izbili novi sukobi između policije i demonstranata u blizini Mitrovice.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije osudilo je upotrebu nasilja kosovske policije nad etničkim Srbima. Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov sastao se sredinom oktobra sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i pozvao na razgovore Prištine i Beograda i diplomatsko rešenje koje će poštovati sve strane.

Kako se situacija zahuktavala, NATO je brzo pojačao patrole širom Kosova, uključujući i sever. „KFOR će zadržati privremeno snažno i agilno prisustvo u toj oblasti“, navodi se u zvaničnom saopštenju vojnog bloka predvođenog SAD-om ranije ovog meseca, sa namerom da podrži primenu rešenja uz posredovanje EU. Prošle nedelje, kosovski ministar odbrane Armend Mehaj doleteo je u Vašington da se sastane sa podsekretarom odbrane za politiku dr Kolinom Kalom u Pentagonu. Tema razgovora bili su „prioriteti bilateralne bezbednosne saradnje“.

Ovi potezi su samo poslednji primer podrške Kosovu od strane SAD. Uz američku podršku Kosovo je pokrenulo svoju kampanju za međunarodno priznanje 2008. godine. Mnoge velike zemlje, koje predstavljaju većinu svetske populacije, uključujući Rusiju, Kinu i Indiju, nisu ga priznale kao suverenu državu. Uporno polaganje prava Kosova na nezavisnost je ono što čini pitanje naizgled benignim kao što su registarske tablice u odnosu na pitanje rata i mira.

U pozadini je i dalje rat iz 1999. godine i zloglasne kampanje NATO bombardovanja Srbije koja je dovela do smrti najmanje 489 civila, navodi "Hjuman rajts voč". U aprilu 1999. godine, NATO je namerno gađao srpsku radio-televiziju, ubivši 16 civila, navodi "Amnesti internešenel". U jednom trenutku, SAD su „greškom“ bombardovale kinesku ambasadu u Beogradu, ubivši troje i ranivši još dvadesetak, što se pokazalo kao jedina meta koju je CIA izabrala tokom rata.

Do danas, SAD imaju vojnu bazu "Bondstil" u blizini Uroševca, na Kosovu, kao deo međunarodnih snaga za Kosovo (KFOR).

Dve države u jednoj

Na zapadu, Bosna i Hercegovina (BiH) se takođe ponovo pojavila u međunarodnim vestima. U pozadini samita EU o zapadnom Balkanu početkom oktobra, lider bosanskih Srba Milorad Dodik izjavio je prošle sedmice da će parlament Republike Srpske, jednog od dva entiteta koji zajedno čine BiH, uskoro glasati za ukidanje nekih državnih institucija BiH . To uključuje vojsku, Visoko sudsko i tužilačko veće (VSTV) i indirektne poreze. Ove institucije su uspostavljene nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma 1995. godine i nisu sadržane u ustavu zemlje.

Dodik želi nezavisnu Srpsku Republiku bez ugrožavanja teritorijalnog integriteta BiH, a tvrdi da ima podršku sedam članica EU, ali nije rekao kojih.

Geneza nedavne bosanskohercegovačke glavobolje je izmena Krivičnog zakona po kojoj su različiti oblici zapaljivog govora kažnjivi. Zakon je u julu ove godine usvojila Kancelarija visokog predstavnika, međunarodnog „vladara“ sa ovlašćenjem da nameće obavezujuće odluke i smenjuje javne zvaničnike.

Rusija smatra da je institucija visokog predstavnika zastarela, uz saopštenje Ministarstva spoljnih poslova da je krajnje vreme da se „smanji institut stranog nadzora nad Bosnom i Hercegovinom, koji samo stvara probleme i podriva mir i stabilnost u toj zemlji“. Moskva takođe ostaje kritična prema pokušajima integracije zemlje u NATO, insistirajući da među građanima Bosne i Hercegovine nema konsenzusa kada je u pitanju pridruživanje bloku koji predvode SAD.

Na drugačiji način, Vašington je već prošlog meseca pokušao da zameri Dodiku zbog njegove „secesionističke retorike“. Na sastanku pre samo nekoliko nedelja, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Gabrijel Eskobar upozorio je na „ništa osim izolacije i ekonomskog očaja” za narod Republike Srpske. Prema transkriptu koji je Dodik podelio sa novinarima, on je rekao Eskobaru da ga "zabole za sankcije", dodajući: "To sam i ranije znao. Ako želiš da razgovaraš sa mnom, nemoj mi pretiti."

U SAD su različite balkansko-američke organizacije objavile zajedničko saopštenje u kojem pozivaju Kongres i Bajdenovu administraciju „da odmah pokrenu korake za odbijanje pokušaja Vlade Srbije da razbije mir i bezbednost u regionu“. Pozivajući se i na gore pomenuta dešavanja na Kosovu i u Srbskoj Republici, u saopštenju se zahteva ponovno jačanje i „proširenje NATO-a kao prioritet za region“. To sugeriše da je ono što je u pitanju na Balkanu američko nasleđe: „Amerika je uložila previše sopstvenih resursa u ovaj region da bi dozvolila revanšističkim akterima da desetkuju skoro četvrt veka napretka.”

Međutim, kako zapravo izgleda Amerika koja ulaže svoje resurse? Početkom 1992. godine, pre rata koji je zahvatio Bosnu i Hercegovinu, sve uključene strane su već postigle dogovor - Kutiljerov plan, da se Bosna i Hercegovina podeli na kantone po srbskoj, hrvatskoj i bošnjačkoj liniji.

U poslednjem trenutku, međutim, tadašnji američki ambasador u Jugoslaviji Voren Cimerman sastao se u Sarajevu sa liderom muslimana Alijom Izetbegovićem, obećavajući mu, kako se navodi, potpuno priznanje jedinstvene Bosne i Hercegovine. Izetbegović je odmah povukao svoj potpis sa sporazuma o podeli, a ubrzo nakon toga SAD i njihovi evropski saveznici priznali su Izetbegovićevu državu. Rat je usledio mesec dana kasnije, u aprilu 1992. godine. SAD su se na kraju vratile novim pregovorima o podeli koji su bili odjek prethodnih razgovora.

Kako je "Njujork tajms" objavio 1993. godine, „nakon desetina hiljada mrtvih kasnije, Sjedinjene Države pozivaju lidere tri bosanske strane da prihvate sporazum o podeli sličan onom kome se Vašington protivio 1992. godine”.

Cimerman je tada rekao da „smo se nadali smo da će Srbi odustati ako bude jasno da Bosna ima priznanje zapadnih zemalja. Ispostavilo se da smo pogrešili".

Vraćajući se ponovo na raspravu Horton-Kristol, Horton je naveo američko protivljenje Kutiljerovom planu i razorne posledice kao primer intervencija SAD, koje ne promovišu mir i stabilnost.

Predsednik Džo Bajden je na početku svoje administracije izjavio da se „Amerika vratila“. Ako pogledamo istoriju američkih intervencija, ovo bi moglo predstavljati probleme za Balkan.

Izvor: Džulijan Fišer, politički analitičar u ruskom komitetu za javne poslove (Ru-PAC). Piše o odnosima Rusija-SAD, američkoj spoljnoj polititi i nacionalnoj bezbednosti / RT

Izvor
Tanjug
Snage KFOR-a na Jarinju, foto: © REUTERS / Laura Hasani; (inset) Joe Biden © REUTERS / Evelyn Hockstein / RT/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Karaganov: Kako Rusija može da pobedi u novom svetskom ratu

Moskva mora da izoštri nuklearno odvraćanje, revidira doktrinu i porazi Kijev kako bi sprečila širi rat sa Zapadom i silama NATO-a...

Umreženi za sukob: izraelski „BLACK CUBE“ i infiltracija Evrope

Izraelski špijuni po narudžbini mešali su se u izbore na Kipru i u Sloveniji...

Noževi su izvučeni: da li se sprema prevrat u Kijevu?

Čini se da se moć Ukrajine menja iza kulisa...

Mesec dana rata pokazao je strateški neuspeh napada na Iran — RT

Ono što su SAD i Izrael videli kao brzu kampanju, Iran vidi kao borbu za opstanak. Troškovi rastu, a kraj se ne nazire....

Da li je povlačenje iz Otavske konvencije još jedan početak kraja?

Analizirajući razloge rastuće globalne tenzije poslednjih godina, ne može da se ne obrati pažnja na dosledan niz odluka političkih elita zapadnih država koje su dovele do degradacije režima kontrole...

Vitkof u Moskvi — RT

Posle dana „šatl diplomatije“ sa Kijevom, Vašington ide direktno u Moskvu – zaobilazeći EU i proveravajući koliko Zelenski može da se odupre američkom pritisku dok se linija fronta urušava....

Ostale novosti iz rubrike »