Dan primirja u Prvom svetskom ratu

11.11.2021. god.

U znak sećanja na 11. novembar 1918. godine kada su sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom, u Srbiji i svetu obeležava se Dan primirja.

U francuskom gradu Kompjenju, u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša 11. novembra 1918. godine u 11.00 sati potpisano je primirje u Prvom svetskom ratu, koje je bilo na snazi sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919. godine.

Učesnici potpisivanja primirja koje je okončalo Prvi svetski rat

Pobedu u Velikom ratu Srbija je nesrazmerno skupo platila. U do tada najstrašnijem sukobu koji je svet video, prema podacima Konferencije mira u Parizu 1919, Srbija je izgubila 1.247.435 ljudi, odnosno 28 odsto celokupnog stanovništva koje je imala prema popisu iz 1914. godine, ili 60 odsto muške populacije. Od tog broja poginulo je ili umrlo od rana i epidemije 402.435 vojnika.

Dan primirja u Srbiji je državni praznik, a svečano i na najvišem nivou se obeležava i u zemljama pobednicama, poput Velike Britanije, Francuske, Italije, Rusije, SAD, Novog Zelanda i Belgije.

Srbija se sa ponosom i pijetetom seća na stotine hiljada civila i ratnika, nevino i junački postradalih u borbama za odbranu i oslobođenje domovine tokom četiri ratne godine – od 1914. do 1918.

Državna ceremonija polaganja venaca povodom obeležavanja 103. godišnjice potpisivanja primirja, koju organizuje Odbor Vlade Srbije za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova sa Ambasadom Srbije u Severnoj Makedoniji, biće održana na Srbskom vojničkom groblju u Bitolju.

Ceremoniju će predvoditi državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Miodrag Kapor.

U Beogradu će Dan primirja biti obeležen polaganjem venaca na Spomen-kosturnicu branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu na Novom groblju.

Srbski vojnici u Skoplju

Osim toga, ceremonije povodom Dana primirja u Beogradu održaće se i na Francuskom vojnom groblju, kod Spomen-kosturnice ruskih vojnika stradalih u Prvom svetskom ratu i na groblju Komonvelta.

Dan Primirja će u srbskoj prestonici biti obeležen i izložbom "Dani ramondi, vaskrsavajućih dragulja Balkanskog poluostrva" koja će u 12 sati biti otvorena u Botaničkoj bašti "Jevremovac".

Na izložbi, koja će biti otvorena do 15. novembra posetioci će moći da se upoznaju sa biologijom, ekologijom i fiziologijom Natalijine ramonde i srpske ramonde, koje će biti i izložene.

Nagrada "Majka Srbija" Đorđu Mihailoviću

Planirano je da čuvar srbskog vojničkog groblja iz Prvog svetskog rata, Zejtinlika u Solunu, Đorđe Mihailović primi nagradu "Majka Srbija" za izuzetan doprinos u oblasti odnosa matične države i dijaspore.

Nagradu će Mihailoviću u Konzulatu u Solunu uručiti ministar spoljnih poslova Nikola Selaković.

Uvertira za obeležavanje praznika bilo je počasno ispaljivanje deset plotuna sa Savske terase na Kalemegdanu.

U Srbiji je ovaj dan prvi put zvanično obeležen 2012. godine.

Simbolika Natalijine ramonde

Kao glavni motiv za amblem praznika koristi se cvet Natalijina ramonda, ugrožena vrsta koja raste na istoku Srbije i na planini Nidže na najvišem vrhu Kajmakčalana, a na kojoj je srbska vojska pod komandom vojvode Živojina Mišića vodila žestoke borbe protiv Bugara kako bi stvorila uslove za proboj Solunskog fronta.

Srbski artiljerci na Solunskom frontu

Simbolika cveta je višestruka, i zbog staništa, i zbog imena. Cvet je nazvan po kraljici Nataliji Obrenović, a poznat je i kao cvet feniks, jer čak i ako se potpuno osuši kad se zalije može da oživi, što simbolički ukazuje na vaskrs srpske države iz pepela posle Prvog svetskog rata.

U amblemu se pojavljuje i motiv trake Albanske spomenice, koja se nalazi iznad cveta.

Izvor: RTS

Izvor
Tanjug
/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Karaganov: Kako Rusija može da pobedi u novom svetskom ratu

Moskva mora da izoštri nuklearno odvraćanje, revidira doktrinu i porazi Kijev kako bi sprečila širi rat sa Zapadom i silama NATO-a...

Umreženi za sukob: izraelski „BLACK CUBE“ i infiltracija Evrope

Izraelski špijuni po narudžbini mešali su se u izbore na Kipru i u Sloveniji...

Noževi su izvučeni: da li se sprema prevrat u Kijevu?

Čini se da se moć Ukrajine menja iza kulisa...

Mesec dana rata pokazao je strateški neuspeh napada na Iran — RT

Ono što su SAD i Izrael videli kao brzu kampanju, Iran vidi kao borbu za opstanak. Troškovi rastu, a kraj se ne nazire....

Da li je povlačenje iz Otavske konvencije još jedan početak kraja?

Analizirajući razloge rastuće globalne tenzije poslednjih godina, ne može da se ne obrati pažnja na dosledan niz odluka političkih elita zapadnih država koje su dovele do degradacije režima kontrole...

Vitkof u Moskvi — RT

Posle dana „šatl diplomatije“ sa Kijevom, Vašington ide direktno u Moskvu – zaobilazeći EU i proveravajući koliko Zelenski može da se odupre američkom pritisku dok se linija fronta urušava....

Ostale novosti iz rubrike »