Saradnja Rusije i NATO u Avganistanu

Jedna od odluka samita Rusija- Nato, o povlačenju preko teritorije Rusije, počela je da se sprovodi u delo. Koalicione snage ne samo da će sada dobijati opremu, nego i po potrebi slati opremu nazad. Radi se o opremi „civilnog“ tj „neubojitog“ karaktera. Tako stoji u zajedničkim dokumentima, donesenih u Lisabonu 20-og novembra.
 

Saradnja Rusije i NATO u Avganistanu, jedna je od važnih tačaka saradnje Moskve i Severnoatlantske alijanse. Obe strane su zainteresovane za ubrzavanje procesa stabilizacije u toj zemlji. Povlačenje umnogome olakšava zadatke sa kojima se suočava NATO. Međutim, stručnjaci upozoravaju da protok robe ipak nosi sa sobom i veliku pretnju. Podjednako i za Evropu i za Rusiju. U kontejnerima za prevoz tereta na kojima stoji natpis „NEUBOJITO“ može se prevoziti avganistanski heroin. I bez obzira na sva uveravanja zvaničnika NATO, sve prekontrolisati, neće biti lako. Za „Glas Rusije“, na ovu činjenicu skrenuo je pažnju, poznati ruski orijentalist Sergej Demidenko.
 

Šta više, uveren sam da će upravo to postati jedan od kanala ilegalne isporuke narkotika  u Rusiju i potom u Evropu. Upravo zato što je to unosan biznis. U sve su umešani i visoki avganistanski činovnici i avganistanski vojnici, a vrlo moguće i predstavnici vojnog kontingenta NATO. Neko od svega ima mnogo koristi. I ako imamo u vidu da upotreba heroina u svetu ne opada, bez obzira na sve napore službi za borbu protiv narkotika mnogih zemalja, novi kanal isporuke heroina, umnogome će otežati situaciju. Samo u Rusiji, upotreba avganistanskih opijata, za poslednjih nekoliko godina se umnogostručilo. I shodno tome porastao je i broj zavisnika od droge. Dospeli smo u takvu poziciju, da je nemoguće brzo rešiti problem avganistanske narko opasnosti, izričit je Sergej Demidenko.
 

Avganistancima se mora predložiti nešto u zamenu, nekakve ekonomske alternative, koje bi ih mogle spasiti od siromaštva. Ali, nažalost, trenutno nema takvih ekonomskih alternativa. Moguće je da SAD nisu učinile sve što je bilo u njihovoj moći, imajući u vidu da upravo oni faktički kontrolišu avganistansko rukovodstvo. Morala bi postojati celokupna međunarodna saradnja i nastojanja na izradi dugoročnog programa.
 

U situaciji, kada međunarodna saradnja ne funkcioniše najbolje, Rusija razrađuje sopstvene mere za smanjenje upotrebe narkotika. Upravnik odeljenja za suzbijanje narkomanije Viktor Ivanov predlaže uvođenje narkopolicije u ruskim regionima.  Osim toga, Ivanov se zalaže za povratak tj legalizaciju nenarkotičkih kultura konoplje i maka. To bi onemogućilo isporuke supstanci koje sadrže narkotike, a pod izgovorom uvoza maka za prehrambenu industriju.
 

 Naravno, niko ne dovodi u pitanje povlačenje iz Avganistana. Ali, ono se mora organizovati tako, da bilo koji pokušaj saobraćaja narkoticima bude osujećen već u samom startu. Inače, postoje šanse da se dobre namere prevrate u veliki problem.