Početna stranica > Novosti
Belorusija je predstavila nacrt novog Ustava, koji otvara mogućnost da zemlja stacionira nuklearno oružje na svojoj teritoriji i potencijalno omogući lideru zemlje Aleksandru Lukašenku da ostane na funkciji do 2035. godine.
Promene, koje su obećane nakon nemira koji su usledili posle prošlogodišnjih predsedničkih izbora, date su na javnu raspravu.
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
RT: Belorusija bi mogla stacionirati nuklearno oružje
28.12.2021. god.
Dugoočekivane ustavne reforme u Belorusiji nagoveštavaju velike promene u spoljnoj politici zemlje
Belorusija je predstavila nacrt novog Ustava, koji otvara mogućnost da zemlja stacionira nuklearno oružje na svojoj teritoriji i potencijalno omogući lideru zemlje Aleksandru Lukašenku da ostane na funkciji do 2035. godine.
Promene, koje su obećane nakon nemira koji su usledili posle prošlogodišnjih predsedničkih izbora, date su na javnu raspravu.
Među predloženim izmenama, uklonjen je pasus iz sadašnjeg ustava koji zahteva da se zemlja kloni velikih geopolitičkih sukoba. Prema postojećoj verziji, poslednji put izmenjenoj 2004. godine, Belorusija „stremi da svoju teritoriju učini zonom bez nuklearnog oružja, a državu neutralnom“. Međutim, u najnovijem nacrtu ovaj deo je zamenjen obećanjem koje „isključuje vojnu agresiju sa svoje teritorije protiv drugih država“, otvarajući spekulacije da bi Minsk mogao da dozvoli razmeštanje atomskog oružja unutar svojih granica.
Pored toga, ako bude usvojen, novi ustav bi doneo ograničenja mandata predsednika, ograničavajući ih na dva petogodišnja mandata. Međutim, klauzula u tekstu predviđa da se ovo odnosi samo na „novoizabrane predsednike“, što bi potencijalno omogućilo Lukašenku da ostane na funkciji još jednu deceniju nakon što mu sadašnji mandat istekne 2025. godine. Lukašenko je na čelu istočnoevropske zemlje više od 27 godina.
Amandmani, koji podležu javnoj raspravi, pooštravaju uslove za beloruske građane koji žele da budu izabrani za predsednika zemlje, povećavajući minimalnu starosnu dob sa 35 na 40 godina, kao i povećanje potrebnog perioda stalnog boravka sa 10 na 20 godina pre izbora.
Pored toga, ako bude usvojen, novi ustav bi doneo ograničenja mandata predsednika, ograničavajući ih na dva petogodišnja mandata. Međutim, klauzula u tekstu predviđa da se ovo odnosi samo na „novoizabrane predsednike“, što bi potencijalno omogućilo Lukašenku da ostane na funkciji još jednu deceniju nakon što mu sadašnji mandat istekne 2025. godine. Lukašenko je na čelu istočnoevropske zemlje više od 27 godina.
Amandmani, koji podležu javnoj raspravi, pooštravaju uslove za beloruske građane koji žele da budu izabrani za predsednika zemlje, povećavajući minimalnu starosnu dob sa 35 na 40 godina, kao i povećanje potrebnog perioda stalnog boravka sa 10 na 20 godina pre izbora.
Pojedinci koji imaju dvojno državljanstvo ili boravišnu dozvolu u stranim zemljama biće diskvalifikovani iz kandidovanja. Nacrt dokumenta takođe predviđa imunitet za bivše predsednike i daje im mogućnost da postanu doživotni senatori.
Lukašenko je u više navrata predstavljao proces reforme ustava kao preteču njegovog povlačenja sa funkcije predsednika. Prema njegovim rečima, zadatak se „ne može dati nepoznatom predsedniku“, jer bi to bila „katastrofa“.
Međutim, brojne opozicione ličnosti tvrde da su promene tek nešto više od taktike odlaganja, osmišljene da ga zaštite od poziva da podnese ostavku nakon uličnih protesta nakon što je proglašen pobednikom na izborima prošlog leta, sa oko 80% glasova. Opozicija i mnogi međunarodni posmatrači insistiraju da su izbori navodno namešteni.
Ustavne promene bi takođe osnažile takozvanu Swebelorusku narodnu skupštinu, gde se održavaju sastanci beloruske vlade sa najvišim zvaničnicima i liderima industrije. Skupštini nedostaju bilo kakva stvarna ovlašćenja, a njeni kritičari tvrde da služi samo da demonstrira univerzalnu podršku beloruskom rukovodstvu.
Prema novom ustavu, međutim, skupština bi dobila ogroman broj različitih ovlašćenja. Mogla bi da svrgne predsednika koji je proglašen krivim za „sistematsko” kršenje ustava ili drugog „ozbiljnog prekršaja”, da uspostavi smernice za spoljnu i unutrašnju politiku, postavi vojnu doktrinu i da usvoji druge programske dokumente.
Skupština bi takođe mogla da odbaci bilo koji akt bilo kog rukovodećeg tela ili zvaničnika, osim sudskih odluka, ako ih smatra neprikladnim za interese „nacionalne bezbednosti“.
Nacrt ustava takođe definiše brak kao „zajednicu između muškarca i žene“.
Nacrt ustava takođe definiše brak kao „zajednicu između muškarca i žene“.
Nakon javne rasprave i eventualnih revizija, izmene će biti stavljene na referendum, koji se očekuje u februaru sledeće godine. Da bi bio usvojen, potrebna je podrška više od 50 odsto birača, pri čemu je potrebno da najmanje polovina građana izađe da glasa.
Izvor: RT
Izvor: RT
- Izvor
- Tanjug
- foto: © RIA / Victor Tolochko / RT/ vostok.rs
- Povezane teme
- Belorusija
- prava
- zakoni
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Moskva mora da izoštri nuklearno odvraćanje, revidira doktrinu i porazi Kijev kako bi sprečila širi rat sa Zapadom i silama NATO-a...
Izraelski špijuni po narudžbini mešali su se u izbore na Kipru i u Sloveniji...
Čini se da se moć Ukrajine menja iza kulisa...
Ono što su SAD i Izrael videli kao brzu kampanju, Iran vidi kao borbu za opstanak. Troškovi rastu, a kraj se ne nazire....
Analizirajući razloge rastuće globalne tenzije poslednjih godina, ne može da se ne obrati pažnja na dosledan niz odluka političkih elita zapadnih država koje su dovele do degradacije režima kontrole...
Posle dana „šatl diplomatije“ sa Kijevom, Vašington ide direktno u Moskvu – zaobilazeći EU i proveravajući koliko Zelenski može da se odupre američkom pritisku dok se linija fronta urušava....
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
