RT: NATO odbacio „crvenu liniju“ Rusije

27.01.2022. god.

Alijansa odbacuje ključni zahtev Moskve da se zaustavi ekspanzija na bivšu sovjetsku teritoriju, te umesto toga zahteva povlačenje Rusije

NATO je saopštio da "neće praviti kompromis" u pogledu potencijalnog širenja na Ukrajinu, Gruziju i druge bivše sovjetske republike, jer se to kosi sa "ključnim principima" alijanse, rekao je generalni sekretar Jens Stoltenberg novinarima.

Odgovor alijanse na bezbednosne predloge, za koji je Stoltenberg rekao da se složilo svih 30 članica, američki ambasador je ranije dostavio Moskvi, zajedno sa odvojenom pismenom notom Vašingtona.

SAD su zatražile od Rusije da zadrži tajnost njihovog odgovora.

Stoltenberg, koji je zakasnio pola sata na zakazanu pres konferenciju, izneo je tri osnovne tačke koje su se doticale u odgovoru NATO-a. Jedna je ponovno uspostavljanje diplomatskih veza između NATO-a i Rusije, za čiji prekid je okrivio Moskvu. Druga je bila spremnost NATO-a da se „upusti u dijalog” i „sasluša ruske zabrinutosti”, uz poštovanje prava svake zemlje da izabere sopstvene bezbednosne aranžmane.

Rusija bi trebalo da se uzdrži od „agresije“ usmerene na saveznike u NATO-u i da se povuče iz „Ukrajine, Gruzije i Moldavije“, gde nije željena, rekao je Stoltenberg.

Ukrajina insistira na tome da Moskva „nezakonito okupira“ Krim, koji je glasao za ponovno prisajedinjenje Rusiji nakon puča u Kijevu 2014. godine. Rusija je takođe priznala nezavisnost dva otcepljena regiona Gruzije koje je Tbilisi pokušao da zauzme silom 2008. godine i stacionirala je mirovne snage u spornom moldavskom regionu Pridnjestrovlje od 1991. godine.

Treća tačka koju je Stoltenberg naveo uključuje „smanjenje rizika“ i sporazume o transparentnosti vežbi, kao i predlozi za kontrolu naoružanja za koje je naveo da su ranije bili efikasni. Od 2001. godine SAD su jednostrano napustile Sporazum o antibalističkim raketama (ABM), Sporazum o otvorenom nebu i Sporazum o likvidaciji raketa kratkog i srednjeg dometa, tvrdeći bez dokaza da ih Rusija krši.

„Političko rešenje je i dalje moguće, ali, naravno, Rusija mora da se angažuje u dobroj veri“, rekao je Stoltenberg, optužujući Moskvu za „agresiju“ na Ukrajinu 2014. godine.

Stoltenberg je insistirao da je „NATO odbrambeni savez i mi ne tražimo konfrontaciju“, ali je više puta ponovio da alijansa „ne može i neće praviti kompromise oko principa“ kao što je pravo svake zemlje da se pridruži. Ta odluka zavisi isključivo od zemlje koja je aplikant i članica NATO-a, kojih je sada 30, rekao je on.

Izvor: RT

Izvor
Tanjug
foto: © Hannibal Hanschke/Pool via AP / RT/ vostok.rs

Povezane teme
Rusija
NATO
odnosi

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Karaganov: Kako Rusija može da pobedi u novom svetskom ratu

Moskva mora da izoštri nuklearno odvraćanje, revidira doktrinu i porazi Kijev kako bi sprečila širi rat sa Zapadom i silama NATO-a...

Umreženi za sukob: izraelski „BLACK CUBE“ i infiltracija Evrope

Izraelski špijuni po narudžbini mešali su se u izbore na Kipru i u Sloveniji...

Noževi su izvučeni: da li se sprema prevrat u Kijevu?

Čini se da se moć Ukrajine menja iza kulisa...

Mesec dana rata pokazao je strateški neuspeh napada na Iran — RT

Ono što su SAD i Izrael videli kao brzu kampanju, Iran vidi kao borbu za opstanak. Troškovi rastu, a kraj se ne nazire....

Da li je povlačenje iz Otavske konvencije još jedan početak kraja?

Analizirajući razloge rastuće globalne tenzije poslednjih godina, ne može da se ne obrati pažnja na dosledan niz odluka političkih elita zapadnih država koje su dovele do degradacije režima kontrole...

Vitkof u Moskvi — RT

Posle dana „šatl diplomatije“ sa Kijevom, Vašington ide direktno u Moskvu – zaobilazeći EU i proveravajući koliko Zelenski može da se odupre američkom pritisku dok se linija fronta urušava....

Ostale novosti iz rubrike »