Izbor „Ruskog Bukera“: ruska Julija

Prestižnu rusku književnu nagradu „Ruski Buker“ ove godine je dobila Jelena Koljadina s romanom „Krst od cveća“.
 

Zanimljivo je da dve godine za redom ovu nagradu dobija žena-pisac. Iako su osnivači na ceremoniji dodele nagrade u Moskvi (2. decembra) uporno uveravali da Buker nije feministički orijentisan. Sama Jelena Koljadina je, nasuprot tome, priznala da je u mladosti prosto bila oduševljena idejama feminizma. Junakinje svih njenih jedanaest ljubavnih romana su žene, što se kaže, s karakterom. Verovatno i autorka, 50-godišnjakinja, rođena na ruskom Severu, u Vologodskoj oblasti, takođe poseduje izuzetan karakter. Jelena Koljadina se seća kako se pojavio roman „Krst od cveća“:
 

1995. godine postala sam autor časopisa „Kosmopoliten“ i oduševila sam se idejama feminizma. Počela sam da proučavam sve što sam mogla o ulozi žene u istoriji, o doprinosu žena civilizaciji. Jednom sam kupila dve knjižice zapadnih autora o vešticama i u jednoj od njih sam pročitala kratku rečenicu: „1672. godine u gradu Totmi (to je današnja Vologodska oblast) zbog optužbe za čarobnjaštvo bila je spaljena žena po imenu Teodosija“. Toliko me je potreslo što su moji zemljaci spaljivali veštice, da sam ovaj citat prepisala u svoju knjižicu. Oko pet godina sam nosila u sebi o zamisao romana o veštici. Pisala sam ga godinu i po dana, uvek noću, možda je zbog toga on pun telesnih radosti, telesnih naslada, u suštini, to je utisak o seksu i ljubavi kasnog srednjovekovlja.“
 

 „Krst od cveća“ predstavlja još i lingvistički eksperiment. Vrlo je moguće daće prvi utisak koji će čitaoci steći od romana Jelene Koljadine biti govorni šok. Delo se bukvalno šareni od sramnih reči iz 17. veka – da je napisano savremenim jezikom autorka bi bila optužena za korišćenje necenzurisane leksike. Međutim, spisateljica ove stare reči poredi s dragim kamenjem, koje bi veoma ukrasilo današnji ruski govor.
 

Književni sekretar „Ruskog Bukera“ Igor Šajtanov je u svom intervjuu za „Glas Rusije“ izneo svoje asocijacije, koje je izazvao roman Jelene Koljadine „Krst od cveća“.
 

To je pričao Juliji koja nema Romea – o ruskoj Juliji iz 17. veka. To je potpuno neočekivani preoket, koji će čitalac shvatiti, kad se probije kroz ovaj čudan jezik, ponekad uvredljiv za savremeni sluh. Ali on ne može da ne oseti da u tome postoji neka divna svežina, neočekivanost, koja rekao bih, prevazilazi formate u veku formatizovane književnosti.
 

Nažalost, u neformatizovanosti romana „Krst od cveća“ kriju se ozbiljni minusi: s njegovim prevodom na strane jezike mogu se pojaviti skoro nerazrešivi problemi.