Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj najavio je da će blok pružiti dodatnih 500 miliona evra vojne pomoći Ukrajini.
U razgovoru sa novinarima na sastanku ministara spoljnih poslova G7 u Nemačkoj, on je objasnio da će nova tranša, koja će biti četvrta koju će Kijevu obezbediti EU, biti opredeljena za kupovinu teškog naoružanja, uključujući oklopna vozila, tenkove i artiljeriju, zajedno sa municijom i povećaće ukupnu pomoć bloka Ukrajini na oko dve milijarde evra.
Borelj je rekao novinarima da je EU potreban „novi podsticaj za vojnu podršku“ zajedno sa „većim pritiskom na Rusiju ekonomskim sankcijama i nastavkom međunarodne izolacije Rusije i suprotstavljanjem dezinformacijama“.
Visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost je takođe izrazio nadu da će blok narednih dana postići konsenzus o embargu na rusku naftu, napominjući da će se, ukoliko se ne postigne dogovor na nivou ambasadora, o tome razgovarati na sastanku ministara spoljnih poslova zemalja EU u ponedeljak.
„Siguran sam da ćemo imati sporazum. Potreban nam je i imaćemo ga. Moramo da se oslobodimo od zavisnosti ruske nafte“, rekao je on.
EU je objavila svoju prvu tranšu, koja je trebala da pokrije isporuku oružja Kijevu u vrednosti od 500 miliona dolara, ubrzo nakon što je Rusija počela svoju vojnu operaciju u Ukrajini krajem februara. Odluka EU označila je otklon od dugogodišnje politike bloka da ne pruža vojnu pomoć.
Pored toga, mnoge članice EU značajno su povećale svoju vojnu podršku Kijevu pošto je Nemačka, najbogatija zemlja EU, preokrenula svoj stav da Kijevu ne isporučuje smrtonosno oružje i značajno povećala svoje vojne troškove za pomoć Ukrajini.
Ipak, Kijev je više puta insistirao na tome da međunarodna zajednica treba da pruži mnogo veću finansijsku i vojnu podršku. Ukrajinski zvaničnici zahtevaju da NATO ili uspostavi zonu zabrane letova iznad Ukrajine, ili da Kijevu obezbedi sredstva da to sam uradi, poput sistema protivvazdušne odbrane i borbenih aviona.
U međuvremenu, Moskva je upozorila zapadne zemlje da ne „pumpaju” Ukrajinu oružjem, navodeći da te akcije produžavaju sukob i sve više onemogućavaju mirno rešavanje rata.
Govoreći pre Boreljovog saopštenja, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da je EU od „konstruktivne ekonomske platforme“ postala „agresivni“ akter rata u Ukrajini.
„EU se pretvara od konstruktivne ekonomske platforme koja je prvobitno trebalo da bude, u agresivnog militantnog igrača koji ima ambicije koje se protežu daleko izvan evropskog kontinenta“, rekao je Lavrov na konferenciji za novinare danas, dodajući da EU „sledi stopama NATO-a” i da su dva entiteta u procesu spajanja, pri čemu EU želi da postane ništa više do dodatak vojnom bloku koji predvode SAD.
Moskva je krajem februara pokrenula vojnu operaciju velikih razmera u Ukrajini nakon sedmogodišnjeg sukoba u Donbasu i zbog neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma o prekidu vatre iz Minska. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske bili su osmišljeni da regulišu status otcepljenih regiona unutar ukrajinske države, ali nikada nisu realizovani.
Rusija sada zahteva da Kijev prizna ruski suverenitet nad Krimom i Lugansku i Donjecku Narodnu Republiku, te da se zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće ući u NATO. Takođe, Rusija je saopštila da je cilj operacije zaštita stanovništva, kao i demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine.
Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.
Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti
