Tajne NATO dvora

Još jedna porcija dokumenata državnog departmana SAD koju je obelodanio internet-portal Vikiliks oborila je sve rekorde političkih skandala. To se tiče i tajnog plana NATO za zaštitu od agresora „najslabijih“ regiona Istočne Evrope, a to su tobože Poljska i zemlje na obali Baltičkog mora. Ko je taj potencijalni agresor? Zanimljivo da se objavljivanje materijala podudarilo sa posetom predsednika Rusije Varšavi, koji je tamo govorio i o novim odnosima i neophodnosti naroda dveju zemalja da se oslobode od uzajamnog nepoverenja i sumnjičavosti.
 

Ali sudeći po tom planu, NATO treba da prođe dugačak put da bi postigao te ciljeve. Kako piše britanski „Gardijan“ pozivajući se na diplomatske depeše na sajtu Vikiliks, početkom 2010. godine američki i nemački predstavnici u NATO Ivo Dadler i Ulrih Brandenburg su informisali generalnog sekretara Andersa fog Rasmusena o odluci da prošire plan za odbranu Poljske utvrđen u decembru 2009. godine pod nazivom „Orao čuvar“ (Eagle Guardian). Sada se taj plan odnosi i na Litvaniju, Letoniju i Estoniju. Prema pisanju “Gardijana”, ovaj plan je bio utvrđen od strane vojnog komiteta alijanse 22.januara 2010. godine “procedurom ćutanja” i isto tako “tiho” odobren u novembru na samitu NATO u Lisabonu.
 

Kada čitamo konkretne tačke ovog plana imamo osećaj da smo se vratili u vremena hladnog rata. Recimo, u slučaju oružanog napada na gore navedene zemlje, u njih ulazi 9 divizija NATO i SAD, Velike Britanije, Nemačke i Poljske. Pri tome nemačke i poljske luke moraju da prihvate američke i britanske vojne brodove i da obezbede iskrcavanje morske pešadije. Osim toga, SAD su predložile da se posebno pojača bezbednost Poljske – da se na njenim lukama dislociraju snage specijalne namene  VMS, na teritoriji zemlje lovci F-16 i transportni avioni sa američkih baza u Nemačkoj S-130 “Herkules”. U poznatom stilu, zar ne? A ko je potencijalni agresor? Aleksandar Kramčihin, zamenik direktora Instituta za političku i vojnu analizu nema sumnje na taj račun:
 

Odbrana od koga? Od Rusije. Ko osim Rusije može tako čisto teoretski da izvrši agresiju protiv baltičkih zemalja? Niko – iz čisto geografskih razloga. Do sada nije postojao nikakava plan odbrane tih zemalja. I sada su one izmolile takvo nešto za početak godine. Iako, da li je to potrebno posle Lisabonskog susreta, teško je reći.
 

Na poslednje reči eksperta možemo da dodamo jedno: nije jednostavno “teško” reći, već veoma teško. Kako su izjavili u ruskom MIP-u, publikacije Vikiliksa su izazvale masu pitanja i nedoumica. Jer u zajedničkoj izjavi novembarske sednice Saveta Rusija-NATO rečeno je da će se države članice Saveta uzdržavati od uzajamne pretnje ili primene sile. A ruska strana je više puta pokretala pitanje o neophodnosti da vojni planovi ne smeju biti usmereni protiv druge strane. Stalni predstavnik pri NATO Dmitrij Rogozin očekuje od Alijanse da preispita planove odbrane baltičkih zemalja, i obećao je da će pokrenuti to pitanje na sednici Saveta Rusija –NATO na nivou stalnih predstavnika.
 

Kako kaže vojni analitičar iz londonskog Centra za evropske reforme Tomaš Valašek, “smisao tajnog plana je da se smire ozbiljno uznemirene zemlje”. Treba li da se smire time što će se Rusija proglasiti za potencijalnog agresora? Nemački “Zidojče Cajtung” je primetio da države Istočne Evrope vođene rusofobijom pokušavaju da naprave da NATO bude založnik regresivne politike. Ali na bezbednosti Evrope, kako piše taj list, može se raditi samo uz pomoć Rusije. Da li su u štabu alijanse pročitali tu misao?