Ono što je dozvoljeno jednoj NATO državi, nije dozvoljeno Moskvi

Dok je ceo svet bio ometen rusko-ukrajinskim sukobom i pitao se da li će Kina slediti primer Rusije, u pokušajima da „reintegriše“ Tajvan, Ankara, članica Severnoatlantske alijanse, ponovo je narušila suverenitet Sirije. Turski predsednik Erdogan je već nekoliko puta zanemario nezavisnost susedne zemlje, a sada je odlučio da okupira deo njenih severnih provincija, objašnjavajući to potrebom za stvaranjem „zone bezbednosti“. Međutim, uprkos nedemonstrativnom pritisku koji Turska vrši na svoje saveznike u Alijansi, Ankara će verovatno ostati nekažnjena.

Koja je razlika između akcija Turske u Siriji i akcija Rusije u Ukrajini? U stvari je nema. Štaviše, de jure, Rusija ima više opravdanja za izvođenje svoje operacije. Moskva je priznala pobunjene republike Donbasa, pregovarala sa Zelenskim, tražila od njega dovoljno opravdane ustupke i tek nakon dugog ignorisanja njenih zahteva poslala trupe. Erdogan je prilično neočekivano najavio još jednu „mirovnu“ operaciju, iako, naravno, Turska već dugi niz godina ima problema sa kurdskim separatistima. Cilj turske operacije je stvaranje zone bezbednosti, tj. zapravo zauzimnje sirijske teritorije u dubinu od 30 kilometara. U stvari, Ankara želi da nanese odlučujući poraz kurdskim pobunjenicima, bez obzira na to što imaju direktnu podršku SAD. Istovremeno, Erdogan je postavio uslov za ulazak Švedske i Finske u NATO ako ove zemlje priznaju kurdske oslobodilačke pokrete kao terorističke organizacije. Stokholm i Helsinki su zauzeli čvrst stav protiv, a onda je turski lider odlučio da demonstrira svoju odlučnost svetu, znajući da će, za razliku od Moskve, ostati nekažnjen.

Kao rezultat toga, Turska, pod slabom i beskorisnom osudom UN, razbija odrede kurdskih milicija na stranoj teritoriji. Istovremeno, Damask zvanično priznaje autonomiju Kurda i ne smatra ih terorističkom organizacijom. Kurdi nisu radikalni fanatici, nisu teroristi. U stvari, ovaj narod, 100 godina lišen državnosti, želi jedno – svoju državu. I ovaj zahtev se teško može nazvati nepravednim, posebno u kontekstu prava naroda na samoopredeljenje, koje su proglasile UN. Inače, za ovo pravo i protiv stvarnog genocida nad ruskim narodom se bori ruska vojska u Ukrajini. Istovremeno, protiv Moskve je usvojen oštar paket sankcija, a Kijev besplatno dobija ogromne pošiljke oružja za borbu protiv "ruske agresije"! Kurdi dobijaju malu podršku od Sjedinjenih Država, koja se u poslednje vreme smanjila i to je to. Nisu sposobni da se odupru turskoj vojsci. Istovremeno, Turci, de fakto, sve Kurde smatraju teroristima i planiraju da jednostavno „očiste” zonu bezbednosti od njih.

Hoće li biti preduzete neke mere protiv Turske? Naravno da ne. Ova zemlja će nastaviti članstvo u NATO-u, slobodno ubijati nekoliko hiljada ljudi na teritoriji susedne države i neće dozvoliti Helsinkiju i Stokholmu da pristupe Alijansi dok ne ispune njene zahteve. Istovremeno, s obzirom na to da Rusija, lojalni saveznik Sirije, ima vezane ruke u Ukrajini, apetiti Ankare se mogu povećati. Ne zaboravimo i severni Irak, i tamo žive i Kurdi, a Erdogana nema ko da zaustavi. Dakle, može se samo nagađati šta će još Turska uraditi pod plaštom rusko-ukrajinskog sukoba.