RT: Ukrajina da odluči koliko će teritorije žrtvovati za mir - NATO

13.06.2022. god.

Šef vojne alijanse Jens Stoltenberg rekao je da mir ima cenu, ali je insistirao da to zavisi od Ukrajine

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je u nedelju da alijansa predvođena SAD-om ima za cilj da ojača poziciju Ukrajine za pregovaračkim stolom, ali je dodao da bi svaki mirovni sporazum uključivao kompromise, uključujući i teritoriju.

Stoltenberg je to saopštio u Finskoj, nakon sastanka sa finskim predsednikom Saulijem Ninistom. Dok je šef NATO-a rekao da je Zapad spreman da „plati cenu“ za jačanje ukrajinske vojske, Kijev će morati da napravi neke teritorijalne ustupke Moskvi kako bi okončao trenutni sukob.

„Mir je moguć“, rekao je on.

„Jedino pitanje je koju cenu ste spremni da platite za mir? Koliko teritorije, koliko nezavisnosti, koliko suvereniteta... da li ste spremni da žrtvujete za mir?”

Stoltenberg nije predložio koje uslove Ukrajina treba da prihvati, rekavši da je „na onima koji plaćaju najvišu cenu da donesu tu presudu“, dok NATO i Zapad nastavljaju da snabdevaju Ukrajince oružjem da „ojačaju svoju ruku“ kada se konačno postigne rešenje po dogovoru.

Generalni sekretar NATO-a nije direktno podržao ustupanje ukrajinske teritorije, ali je naveo primer Finske, koja je prepustila Kareliju Sovjetskom Savezu kao deo mirovnog sporazuma tokom Drugog svetskog rata. Stoltenberg je finsko-sovjetsko rešenje opisao kao „jedan od razloga zašto je Finska mogla da izađe iz Drugog svetskog rata kao nezavisna suverena nacija“.

Stoltenbergova izjava dolazi usred rastućeg osećanja da bi Ukrajinu uskoro mogle pritisnuti zapadne pristalice na mirovni sporazum. Dok američki i britanski zvaničnici javno insistiraju da Ukrajina „može da pobedi“ u ratu sa Rusijom, nedavni izveštaj Si-En-Ena sugeriše da se zvaničnici u Vašingtonu, Londonu i Briselu sastaju bez svojih ukrajinskih kolega u pokušaju da planiraju prekid vatre i mirovno rešenje.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski takođe je potvrdio da neimenovane strane strane pokušavaju da nas „malo poguraju“ ka dogovoru, dok se javnost u zemljama koje podržavaju Ukrajinu „umorila od rata“.

Francuski predsednik Emanuel Makron je javno demantovao da je pozvao Zelenskog da se odrekne neke teritorije u zamenu za prekid neprijateljstava, kao što je prošlog meseca sugerisao bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer.

Kisindžer je u maju predložio da Ukrajina prihvati povratak na „status kvo ante“, što znači da se odrekne svojih teritorijalnih pretenzija na Krim i da da autonomiju Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Krim je deo Rusije od 2014, dok je Moskva priznala nezavisnost Donjecke i Luganske Narodne Republike nekoliko dana pre nego što je počela njena vojna operacija u februaru.

Zelenski je nekoliko puta menjao stavove o potencijalnom mirovnom sporazumu, pri čemu je povremeno izražavao interesovanje za pregovore o rešenju sa Rusijom, samo da bi njegovi zvaničnici, američki Stejt department ili sam Zelenski, ubrzo nakon toga izrazili suprotno mišljenje. Nakon što je krajem prošlog meseca najavio svoju spremnost da uđe u pregovore, Zelenski je izašao nekoliko dana kasnije i poručio svojim građanima da „neće biti alternative našim ukrajinskim zastavama“ koje vijore nad republikama Donbasa.

„Razumemo da je Ukrajini veoma teško posle svih ovih borbi da se odrekne svoje zemlje“, rekao je Niinisto tokom razgovora sa Stoltenbergom u nedelju.

„Ali u ovom trenutku nije predvidljivo videti da će Rusija izgubiti sve ono što kontroliše. Dobiti mir je apsolutno teško.”

Izvor: RT

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.

Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti

Izvor
Tanjug
foto: © AP / Olivier Matthys / RT/ vostok.rs

Povezane teme
Rusija
Ukrajina
NATO
sukobi
rat

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Karaganov: Kako Rusija može da pobedi u novom svetskom ratu

Moskva mora da izoštri nuklearno odvraćanje, revidira doktrinu i porazi Kijev kako bi sprečila širi rat sa Zapadom i silama NATO-a...

Umreženi za sukob: izraelski „BLACK CUBE“ i infiltracija Evrope

Izraelski špijuni po narudžbini mešali su se u izbore na Kipru i u Sloveniji...

Noževi su izvučeni: da li se sprema prevrat u Kijevu?

Čini se da se moć Ukrajine menja iza kulisa...

Mesec dana rata pokazao je strateški neuspeh napada na Iran — RT

Ono što su SAD i Izrael videli kao brzu kampanju, Iran vidi kao borbu za opstanak. Troškovi rastu, a kraj se ne nazire....

Da li je povlačenje iz Otavske konvencije još jedan početak kraja?

Analizirajući razloge rastuće globalne tenzije poslednjih godina, ne može da se ne obrati pažnja na dosledan niz odluka političkih elita zapadnih država koje su dovele do degradacije režima kontrole...

Vitkof u Moskvi — RT

Posle dana „šatl diplomatije“ sa Kijevom, Vašington ide direktno u Moskvu – zaobilazeći EU i proveravajući koliko Zelenski može da se odupre američkom pritisku dok se linija fronta urušava....

Ostale novosti iz rubrike »