Borelj: Globalna bitka narativa u punom jeku - mi trenutno ne pobeđujemo

11.07.2022. god.

Visoki predstavnik Evropske unije spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj je posle sastanka ministara spoljnih poslova zemalja G20 rekao da je „globalna bitka narativa” oko Ukrajine „u punom jeku”, te da stav EU po tom pitanju nije preovlađujući.

Borelj je naveo da je u martu 140 država podržalo rezoluciju u Generalnoj skupštini UN kojom se osuđuje ruska specijalna operacija u Ukrajini. Nijedna od zemalja G20 osim Ruske Federacije nije glasala protiv rezolucije, naveo je Borelj.

Međutim, mišljenja o tome kako dalje „naglo se razilaze“, dodao je on. Dok su zemlje G7 (Velika Britanija, Nemačka, Italija, Kanada, Francuska, Japan i SAD) i njihovi istomišljenici „jedinstveni u osudi Rusije i uvođenju sankcija protiv nje“, druge zemlje „često zauzimaju drugačije gledište “, priznao je Borelj.

Prema njegovom mišljenju, mnogi se iz različitih razloga drže prigušenog stava - jedni su „više zabrinuti za posledice rata po sebe“, drugi se žale na „dvostruke aršine“ ili žele da održe dobre odnose sa Ruskom Federacijom, ili „ne žele da se svrstavaju na stranu, jer bi to ugrozilo njihove geopolitičke interese“.

„Globalna bitka narativa je u punom jeku, a mi trenutno ne pobeđujemo“, rekao je Borelj.

Prema njegovim rečima, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov napustio je sastanak G20 odmah posle svog govora i „nije se ni potrudio da sluša šta drugi govore“.

„Ova odluka govori sve što treba da se zna o tome koliko je Rusija zaista zainteresovana za multilateralne forume. Nadam se da su neke od članica G20 koje zauzimaju stav čekanja i gledanja prema ratu u Ukrajini, to primetile“, dodao je Borelj.

Moskva je krajem februara pokrenula vojnu operaciju velikih razmera u Ukrajini nakon sedmogodišnjeg sukoba u Donbasu i zbog neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma o prekidu vatre iz Minska. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske bili su osmišljeni da regulišu status otcepljenih regiona unutar ukrajinske države, ali nikada nisu realizovani.

Rusija sada zahteva da Kijev prizna ruski suverenitet nad Krimom i Lugansku i Donjecku Narodnu Republiku, te da se zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće ući u NATO. Takođe, Rusija je saopštila da je cilj operacije zaštita stanovništva, kao i demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine.

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.

Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti

Izvor
Tanjug
foto: © Press-služba Predstavitelьstva ES v RF/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Karaganov: Kako Rusija može da pobedi u novom svetskom ratu

Moskva mora da izoštri nuklearno odvraćanje, revidira doktrinu i porazi Kijev kako bi sprečila širi rat sa Zapadom i silama NATO-a...

Umreženi za sukob: izraelski „BLACK CUBE“ i infiltracija Evrope

Izraelski špijuni po narudžbini mešali su se u izbore na Kipru i u Sloveniji...

Noževi su izvučeni: da li se sprema prevrat u Kijevu?

Čini se da se moć Ukrajine menja iza kulisa...

Mesec dana rata pokazao je strateški neuspeh napada na Iran — RT

Ono što su SAD i Izrael videli kao brzu kampanju, Iran vidi kao borbu za opstanak. Troškovi rastu, a kraj se ne nazire....

Da li je povlačenje iz Otavske konvencije još jedan početak kraja?

Analizirajući razloge rastuće globalne tenzije poslednjih godina, ne može da se ne obrati pažnja na dosledan niz odluka političkih elita zapadnih država koje su dovele do degradacije režima kontrole...

Vitkof u Moskvi — RT

Posle dana „šatl diplomatije“ sa Kijevom, Vašington ide direktno u Moskvu – zaobilazeći EU i proveravajući koliko Zelenski može da se odupre američkom pritisku dok se linija fronta urušava....

Ostale novosti iz rubrike »