RT: Vašington odbacio tradicionalnu diplomatiju i u odsustvu velikog lidera doveo svet do ponora rata oko Ukrajine i Tajvana - Kisindžer

13.08.2022. god.

Bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer rekao je za "Volstrit žurnal" da je Vašington odbacio tradicionalnu diplomatiju i da je u odsustvu velikog lidera doveo svet do ponora rata oko Ukrajine i Tajvana. Kisindžer je ranije izazivao kontroverze jer je sugerisao da Kijev odustane od nekih svojih teritorijalnih zahteva kako bi okončao sukob sa Rusijom.

„Na ivici smo rata sa Rusijom i Kinom po pitanjima koja smo delimično kreirali, bez ikakvog koncepta kako će se ovo završiti ili do čega bi trebalo da dovede“, rekao je Kisindžer.

Kisindžer, koji sada ima 99 godina, elaborirao je ulogu Zapada u sukobu u Ukrajini u nedavnoj knjizi u kojoj se profilišu istaknuti lideri posle Drugog svetskog rata. On je opisao odluku Rusije da pošalje trupe u Ukrajinu kao motivisanu sopstvenom bezbednošću, jer bi ulazak Ukrajine u NATO pomerio oružje alijanse na 480 kilometara od Moskve. Nasuprot tome, ako bi Ukrajina u potpunosti potpala pod ruski uticaj, malo bi se šta učinilo da se „smire istorijski evropski strahovi od ruske dominacije“.

Diplomate u Kijevu i Vašingtonu trebalo je da izbalansiraju ove zabrinutosti, naveo je u knjizi, opisujući trenutni sukob u Ukrajini kao „izrastanje neuspelog strateškog dijaloga“. U razgovoru za "Vol strit žurnal" mesec dana nakon objavljivanja knjige, Kisindžer je ostao pri svom insistiranju da je Zapad trebalo da ozbiljno shvati bezbednosne zahteve ruskog predsednika Vladimira Putina i da je odbio da je odbio da potvrdi da Ukrajina jednog dana neće biti primljena u NATO savez.

Uoči svoje vojne operacije u Ukrajini, Rusija je SAD-u i NATO-u predstavila pisane nacrte svojih bezbednosnih zabrinutosti, koje su obe strane odbacile.

Kisindžer, koji je kasnih 1960-ih i ranih 1970-ih vodio opsežne pregovore sa vijetnamskim komunistima čak i dok je američka vojska vodila rat protiv njih, rekao je da savremeni američki lideri imaju tendenciju da gledaju na diplomatiju kao na „lične odnose sa protivnikom“, kao i da su „skloni da pregovore posmatraju u misionarskom, a ne psihološkom smislu, nastojeći da preobrate ili osude svoje sagovornike, a ne da proniknu u njihovo razmišljanje“.

Umesto toga, Kisindžer je naveo da SAD treba da traže „ravnotežu“ između sebe, Rusije i Kine.

Ovaj termin se odnosi na „neku vrstu ravnoteže moći, uz prihvatanje legitimiteta ponekad suprotstavljenih vrednosti“, objasnio je Kisindžer.

„Jer ako verujete da konačni ishod vašeg truda mora biti nametanje vaših vrednosti, onda mislim da ravnoteža nije moguća.“

Pod predsednikom Ričardom Niksonom, Kisindžer je organizovao diplomatski kontakt SAD-a sa Kinom 1970-ih, potez koji je imao za cilj da odvoji Peking od Moskve i pomeri ravnotežu snaga u svetu sa komunističkog istoka.

Pod predsednikom Džoom Bajdenom, SAD gledaju kako Kina i Rusija produbljuju svoje trgovinske i diplomatske veze. Američka politika prema Tajvanu, sa Džoom Bajdenom koji je javno prekinuo dvosmislenost Vašingtona iz Kisindžerove ere po pitanju nezavisnosti ostrva i predsednikom Predstavničkog doma SAD Nensi Pelosi koja je razbesnela Peking posetom Tajpeju ranije ovog meseca, dodatno je narušila odnose SAD-a sa Kinom i izazvala porast vojne aktivnosti u Tajvanskom moreuzu.

Prema Kisindžeru, SAD više nisu u poziciji da se stave na stranu Rusije ili Kine protiv druge.

„Sve što možete da uradite je da ne ubrzavate tenzije i stvarate opcije, a za to morate imati neku svrhu“, naveo je on.

Kisindžer je istaknuti zagovornik realpolitičke škole međunarodnih odnosa, koja praktične interese nacija stavlja ispred ideoloških stavova. Međutim, njegov nepristrasan pogled na spoljne poslove doneo mu je i neprijatelje, ali i pohvale.

Ranije ovog leta, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski osudio je Kisindžera zbog sugerisanja da Kijev mora prihvatiti povratak na „status kvo ante“, odustajanje od svojih teritorijalnih pretenzija na Krim i davanje autonomije Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici, kao i da traži mirovni sporazum sa Rusijom kako bi se sprečio treći svetski rat. Kisindžer je kasnije pojasnio da ove tvrdnje treba samo privremeno odložiti kako bi se pregovaralo o momentalnom prekidu vatre, ali ga je Kijev ipak označio kao neprijatelja Ukrajine i optužio za „širenje narativa rusko-fašističke propagande i ucene“.

Izvor: RT

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.

Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti

Izvor
Tanjug
foto: © AFP / Alex Wong / RT/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Karaganov: Kako Rusija može da pobedi u novom svetskom ratu

Moskva mora da izoštri nuklearno odvraćanje, revidira doktrinu i porazi Kijev kako bi sprečila širi rat sa Zapadom i silama NATO-a...

Umreženi za sukob: izraelski „BLACK CUBE“ i infiltracija Evrope

Izraelski špijuni po narudžbini mešali su se u izbore na Kipru i u Sloveniji...

Noževi su izvučeni: da li se sprema prevrat u Kijevu?

Čini se da se moć Ukrajine menja iza kulisa...

Mesec dana rata pokazao je strateški neuspeh napada na Iran — RT

Ono što su SAD i Izrael videli kao brzu kampanju, Iran vidi kao borbu za opstanak. Troškovi rastu, a kraj se ne nazire....

Da li je povlačenje iz Otavske konvencije još jedan početak kraja?

Analizirajući razloge rastuće globalne tenzije poslednjih godina, ne može da se ne obrati pažnja na dosledan niz odluka političkih elita zapadnih država koje su dovele do degradacije režima kontrole...

Vitkof u Moskvi — RT

Posle dana „šatl diplomatije“ sa Kijevom, Vašington ide direktno u Moskvu – zaobilazeći EU i proveravajući koliko Zelenski može da se odupre američkom pritisku dok se linija fronta urušava....

Ostale novosti iz rubrike »