Bankari podržali „Severni tok“

Međunarodna bankarska zajednica je finansirala „Severni tok“. 16. decembra operator projekta gasovoda je potpisao sporazum sa 24 banke o novoj tranši u iznosu od 2,5 milijarde evra.
 

Bankari su predlagali čak 4 milijarde. To je krajnje retka pojava na tržištu finansija, posebno u uslovima dužničke krize u Evropi. U ovom slučaju novac je predlagan za bezbednost energenata, koju garantuju takvi giganti kao ruski „Gazprom“, nemački „Vinteršal Holding“ i „E.ON Rurgas“, francuski „GDF Suez“ i holandski „Gasuni“. Pri tome banke su ocenile i činjenicu da su rizici svedeni na minimum. Ruski gas će dolaziti u Evropu – u Nemačku, Veliku Britaniju, Holandiju, Francusku i Dansku – zaobilazeći problematične tranzitne zemlje.
 

Prijatna klima oko „Severnog toka“ daje mogućnost „Gazpromu“ da sačuva svoja sredstva za strategiju na Istoku. To je novi svetski trend, ubeđen je zamenik direktora Instituta Dalekog Istoka RAN Andrej Ostrovski:
 

Još nedavno eksport energenata iz Rusije u Azijsko-Tihookeanski region je bio neznačajan. Pretežno sve je išlo na Zapad. Sada postoji sporazum da će Rusija od 2015. godine isporučivati Kini gas. To svedoči o diverzifikaciji tržišta eksporta energenata sa orijentacijom i na zapad, i na istok.
 

Ovih dana je šef koncerna „Gazprom“ Aleksej Miler potvrdio spremnost da sredinom 2011. godine počne izgradnja gasovoda „Altaj“ iz Zapadnog Sibira u Kinu. Kapacitet će biti oko 30 milijardi kubika godišnje, rok dogovora – 30 godina. Jedini nerešen problem na današnji dan je cena za gas. Očekuje se da će pitanje biti zatvoreno sledećih meseci. Rusija ima ambiciozne planove i za isporuku dodatnih 10 milijardi kubika gasa Južnoj Koreji od 2017 godine, ubeđen je direktor Fonda nacionalne energetske bezbednosti Konstantin Simonov:
 

Može se postaviti gasovod na dnu mora ili izgraditi fabrika za utečnjeni gas. Važno je da gas postoji, to je naša konkurentska prednost. Za sedam godina ćemo sigurno isplanirati kako da dostavimo taj gas u Južnu Koreju.
 

U južnokorejskom paketu sporazuma je i razmena aktiva. Na tome je insistirala ruska strana. Očekuje se da će ulaganja u energetsku infrastrukturu Južne Koreje izneti onoliko koliko su evropske banke dale kredit „Severnom toku“.