Predstavnički dom SAD-a odobrio rekordan nacrt zakona o vojnim izdacima

Predstavnički dom američkog Kongresa je, bez rasprave,  doneo odluku o  vojnom budžetu vrednom  725 milijardi dolara, što je najveći zakonski nacrt o pojedinačnim vojnim izdacima u svetskoj istoriji.

Budžet za odbranu SAD-a je sada gotovo jednak vojnim izdacima svih ostalih naroda zajedno. Novi budžet  izdvaja više na američku vojnu potrošnju nego što je SAD potrošio tokom Drugog svetskog rata, Korejskog rata, Vijetnamskog rata, ili Reganove ere hladnog rata. Američki vojni rashodi su porasli za oko 119%.

Najznačajnija tačka budžeta su i povećanja potrošnje koja su uvedene od strane bivšeg predsednika SAD-a Džordža Buša i aktuelnog predsednika Baraka Obame.

Dejvid Svonson, autor knjige "Rat je laž", je rekao da, iako mnogi Amerikanci i eksperti pozivaju na smanjenje vojnih troškova, Kongres jednostavno ne sluša.

"Ovo je apsolutna sramota, uprkos svim diskusijama o deficitu, i uprkos svim ovim otkrićima o ratnim zločinima putem Vikiliksa, uprkos tome što predsednik zahteva još četiri godine ove katastrofe u Avganistanu," Svonson je  komentarisao. "Proturiti to bez rasprave i bez više 'ne' glasova je nadmašilo sve."

Sa obe američke vodeće političke stranke u sporazumu o vojnoj potrošnji i širenju vojno-industrijskog kompleksa, nije ni iznenađenje da je bilo veoma malo medijske pažnje, ili izazova na nacrt zakona, objasnio je on. Kada su mali sukobi između stranaka, tu je obično i manja medijska pokrivenost.

Svonson je tvrdio da se američki poreski dolari ne troše na odgovarajući način, obzirom na ogroman fokus na vojne izdatke.

"Zaista je lako moguće da će preko 50 centi na svaki dolar poreza na dobit ići na ove ratne mašine", rekao je on.

Mnogi okruzi američkog Kongresa sebe vide kao zavisne od vojne potrošnje u cilju održavanja radnih mesta. Kongresni predstavnici se plaše da potencijalno smanje broj  radnih mesta tokom recesije ekonomije. Svonson je objasnio da, iako postoje poslovi koji zavise od američke vojne potrošnje, ti poslovi mogu biti zamenjeni sa novim radnim mestima, koja će biti stvorena ulaganjem istog novca u druge industrije.

"Moramo da se preorentišemo na nenasilne industrije. Mi ne možemo