Avganistan: talibani nisu pobeđeni, ali se mora povući

Protekla godina je  za međunarodne snage pomoći bezbednosti u Avganistanu bila  umnogome odlućujuća. Posle čitavog niza ozbiljnih operacija snage koalicije se spremaju da pakuju kofere. Za jul 2011. godine se planira  početak postepenog povlačenja oružanih snaga koje deluju u toj zemlji pod okriljem NATO-a.
 

Svakako, niko ne pominje konačni odlazak. Taj će proces trajati godinama. Pretpostavlja se da će do 2014. godine vlasti Avganistana moći da toliko kontrolišu situaciju u zemlji da bi spoljna pomoć mogla da bude svedena na minimalnu. Protekla godina je pokazala da je do toga daleko. Snage NATO-ove koalicije su 2010. godine preduzele  aktivne akcije u borbi protiv pokreta Taliban. Međutim,  o skoroj pobedi  nad islamistima nema ni govora. Daleki su od rešenja i drugi unutrašnji problemi, mada predsednik Karzaj posle izbora 2009. godine stekao legitimnost. Već se ne može tvrditi da je on štićenik Amerikanaca. U zemlji su održani parlamentarni izbori. Oni su daleki od  civilizovanih standarda, međutim, priznati su održanim.  Dakle,  očito je da su se centralne vlasti učvrstile. Međutim, vojska Karzaja nije sposobna za borbu, policija je nejaka, a glavni je uzrok korupcija među činovnicima. Nacionalna  specifičnost Avganistana se sastoji i u tome što mesni vođe vole da demonstrirau nezavisnost od Kabula.
 

2010. godine međunarodna zajednica je preduzela mnogo napora radi normalizacije  situacije u Avganistanu. Bile su održane dve međunarodne konferencije – u Londonu u januaru, zatim  leti u Kabulu. Razmatrani su bili problemi obnavljanja ekonomije zemlje, a glavno  njene denarkotizacije. Smanjen je spoljni dug Avganistana. Samo je Rusija odustala od pretenzija  na više od 12 milijardi dolara, preostalih od  sovjetskog doba.  O ruskom pravcu u rešavanju avganistanskih problema Glasu Rusije je ispričao orijentalista Igor Sotnikov.
 

Rusija aktivno pokušava da  igra na avganistanskom polju, predlažući različite  oblike održavanja konferencija i pružajući podršku vladi Karzaja. Između ostalog, predlažući mu vojne savetnike radi učvršćenja avganistanskih policiskih snaga i avganistanske vojske. Pri tome Rusija, bez obzira na to što zapadne zemlje i pre svega SAD voleli bi da bi Moskva poslala tamo svoje  snage, pomažu Avganistanu pre svega sa političkog gledišta.
 

Jedan od glavnih problema u Avganistanu je borba protiv proizvodnje droge. Postoji težnja međunarodne zajednice da likvidira narkotrafik iz te zemlje, ali ne postoji zajednička strategija. Rusija insistira na uništavanju plantaža maka, a SAD, naprotiv, u svojim vojnim akcijama ih ne diraju, jer će, tobože, avganistanski seljaci izgubiti  svoju stalnu zaradu. Mada su ruski i američki specijalni resori sproveli  ove godine uspešnu zajedničku operaciju na uništavanju narkolaboratorije, problem je dalek od rešenja.
 

 U vezi sa time proces povlačenja snaga i prenos kontrole situacije na avganistanske vlasti može da traje godinama. Otpor talibana nije savladan. Površina  opjumskih plantaža se ne smanjuje. Gubici koalicije rastu. Samo ove godine je poginulo više od 700  vojnih lica. Dakle, problemi Avganistana će još dugo izazivati glavobolju međunarodne zajednice.