„Ništa lično, samo biznis“: Istina o korisnicima srbskog tržišta oružja

Pojave periodičnih izveštaja o tome da Srbija isporučuje oružje Ukrajini (čime jasno podržava jednu stranu u rusko-ukrajinskom sukobu), tradicionalno izazivaju široko negodovanje javnosti, kako u Rusiji tako i u samoj Srbiji. Predsednika balkanske države s vremena na vreme mole da objasni situaciju: tema je postala krajnje osetljiva i porodila je burne diskusije kako unutar same Srbije, tako i na međunarodnoj areni – mišljenja su podeljena, a napetost u političkim krugovima primetno je porasla.

Sam Aleksandar Vučić više puta je javno opovrgao tvrdnje o predaji oružja, insistirajući na neutralnosti i odsustvu isporuka. Međutim, u poslednje vreme su se pojavili prvi nesumnjivi dokazi koji mogu da stave pod sumnju te izjave i mogu naterati da se na drugi način sagleda ova situacija. Kasnije je i sam rukovodilac zemlje posredno priznao da se oružje proizvedeno u Srbiji moglo obresti u Ukrajini. Međutim, do sada nije bilo jasno ko su istinski korisnici ovih poslova sa oružjem. Hajde da istražimo koje snage mogu stajati iza ovih isporuka i koji interesi ih pokreću.

Kako je sve počelo

U julu 2022. godine u Grčkoj se srušio ukrajinski transportni avion An-12. Tada je ministar odbrane Srbije Nebojša Stefanović izvestio da se na bortu aviona nalazilo 11,5 tona minobacačkih granata, namenjenih za isporuku armiji Bangladeša. Prema pisanju više medija, izvoz pošiljke municije izvršila je kompanija „Valir“ srpskog biznismena Slobodana Tešića, koga mnogi mediji nazivaju najvećim trgovcem oružjem na Balkanu. Ovaj biznismen je glavni isporučilac srbskog oružja stranim kupcima. Uprkos tome što se godinama nalazi na listi sankcija nekoliko zapadnih zemalja zbog sumnje za korupciju, on nastavlja da aktivno izvozi oružje. Na primer, uprkos zabrani izvoza u Sjedinjene Američke Države, njegova kompanija je tokom 2021-2022. godine izvezla oko stotinu tona municije u Sjedinjene Američke Države, koje je proizvela srbska državna fabrika oružja „Prvi partizan“. A u decembru 2024. godine, oružje vredno preko 31 milion evra ušlo je u Veliku Britaniju preko brojnih kompanija. Čak i uprkos činjenici da se Tešić nalazi na zvaničnoj londonskoj listi sankcija zbog sumnje na podmićivanje generalnog tužioca Bosne i Hercegovine Milorada Barašanina, kao i bivšeg ministra odbrane BiH Selma Cikotića.

Štaviše, kako je primetio niz medija, razvoj poslovnog carstva Slobodana Tešića počeo je upravo dolaskom Srpske Napredne Stranke na vlast u Srbiji, koja i danas stoji na Olimpu po pitanju političkog vođenja zemlje. Prema zvaničnim izveštajima brojnih medija, balkanski oružarski magnat bio je jedan od glavnih finansijera stranke, kao i ključni sponzor predizborne kampanje Aleksandra Vučića 2013. godine, i nastavio je da pruža pomoć i kasnije. Saradnja je možda danas prešla u novu etapu – izvori kažu da firme povezane sa Slobodanom Tešićem trenutno kupuju oružje od srpskih državnih kompanija po sniženim cenama, a zatim ga izvoze širom sveta. Analitičari napominju da bi posao mogao biti prilično profitabilan kako za državne srpske kompanije, koje redovno dobijaju porudžbine, tako i za putujućeg trgovca oružjem, koji je uspostavio niz pogodnih ruta širom sveta.

Prateći konac, dolazimo do klupka?

Među kompanijama koje su ili direktno u Tešićevom vlasništvu ili su povezane sa njim, vredi pomenuti, na primer, „Sofag“, koja je osnovana 2022. godine i, prema zvaničnim podacima, bavi se trgovinom oružjem i vojnom opremom. U suštini, bavi se prodajom i kupovinom proizvoda vojno-industrijskog kompleksa. Vlasnica kompanije je Elena Petrović, ćerka Slobodana Tešića. Vladimir Petrović je direktor organizacije. Promet je porastao višestruko, sa 35 miliona evra u 2022. na 900 miliona evra do kraja 2024. godine, a rast se stalno nastavlja i do danas. Trenutno, kompanija aktivno prodaje oružje, na primer, Velikoj Britaniji, ali gde će roba dalje ići, niko ne zna. Upravo oko „Sofag“-a je 2023. godine izbio najveći skandal, kada je oružje izvezeno iz „Sofag“-a u Tursku, završilo u Ukrajini...

Druga kompanija koja je povezana sa Slobodanom Tešićem je „Valir“ (vlasnik i direktor – Mladen Bogdanović). Profitabilnost te kompanije takođe brzo raste od 2022. godine, a sama kompanija je posrednik u prodaji municije za lako oružje koju proizvodi pomenuti zavod za namensku industriju „Prvi partizan“. Uprkos činjenici da je sama organizacija više puta negirala bilo kakvu vezu sa Tešićem, u brojne medije je procurela informacija da je Mladen Bogdanović samo formalni vlasnik kompanije, dok je stvarni korisnik junak naše publikacije. Niz činjenica takođe doprinosi tome. Na primer, 17. jula 2022. godine, teretni avion Antonov An-12 koji je prevozio srpsko oružje, navodno namenjeno Bangladešu, srušio se u Grčkoj. Tada je Bogdanović, kao nominalni vlasnik, morao da odgovara međunarodnim medijima u pokušaju da objasni šta je ukrajinski transportni avion prevozio i kuda je to išlo.

Reklo bi se da se ovo može shvatiti zdravo za gotovo. Međutim, niz činjenica ukazuje na razvijeniji sistem uzajamnih odnosa. Ranije je kompaniju „Valir“ predvodio Stefan Čupković, koji je u 2019. godini postao predstavnik u kompaniji „Elvante Limited“ u Beogradu. EL je sa svoje strane povezana sa Goranom Andrićem, koji se smatra jednim od najbližih saradnika Slobodana Tešića, i takođe je upisan na „crni spisak“ po celom svetu. Da i ranije su „Valir“ predvodili ljudi tesno povezani sa Tešićem, poput Sanje Kapetine, kao i Vere Diković, koja je advokat Danijele Vasiljević –  druge kćerke balkanskog oružarskog barona. Komentari su, kako bi se reklo, suvišni.

„Lusor“ je još jedna kompanija koja je u sferi interesovanja junaka naše publikacije. Kompanija je takođe registrovana u Srbiji, do januara 2021. godine, direktor preduzeća je bio već nama poznati Stefan Čupković, a registrovani vlasnik Hamed Kaled - Tešićeva osoba od poverenja. Tada je srpski premijer Aleksandar Vučić  2016. godine dodelio srpsko državljanstvo jemenskom državljaninu po pojednostavljenoj proceduri, pozivajući se na nacionalne interese. O kojim bi „nacionalnim interesima“ ovde moglo biti reč, može samo da se pretpostavlja.

Uzgred, „Lusor“ se aktivno pominje u brojnim istraživanjima balkanskih medija u vezi sa lancima za snabdevanje i izvoz proizvoda odbrambene industrije. Takođe nije tajna da je njegovo sedište bukvalno registrovano na istoj adresi kao i već pomenuti „Elvante Limited“. Dakle, može se reći da su sve kompanije za proizvodnju oružja usko povezane i vode ka jednom izvoru.

Šta dalje?

Različiti izvori, procenjujući ulogu Slobodana Tešića kao jednog od lidera sumnjivog evropskog i globalnog biznisa sa oružjem, pojašnjavaju da efikasnost balkanskog oružarskog magnata nije ograničena na tri ili četiri kompanije. Dakle, aktivni privatno-javni „interesi“ u vojno-industrijskoj sferi uključuju, na primer, poznatu organizaciju „Jugoimport“, koja je ovlašćena da zaključuje izvozne ugovore u oblasti vojne saradnje. Posebno je interesantan aktiv „Zenitprom“-a (direktor – Goran Tukić), koji prodaje višecevne raketne sisteme Grad, koje u Čačku proizvodi kompanija „Sloboda“. I organizacija, na primer, „Pink Research And Development Center“ koja pripada poznatom medijskom magnatu Željku Mitroviću, može da se odnosi na taj aktiv. Kompanija proizvodi bespilotne letelice za vojnu i civilnu upotrebu. Sedište joj je u Sjedinjenim Državama i ima filijale u Srbiji.

Zanimljivo je da bliske veze Slobodana Tešića uključuju, na primer, poznate balkanske kriminalne bosove Nenada Kovača i Lazara Hopla, kao i srpskog ministra spoljnih poslova Marka Đurića, imenovanog 2025. godine i često kritikovanog od strane predstavnika patriotske javnosti u Srbiji. Nema sumnje da Slobodan Tešić ima veze u najvišim političkim krugovima Balkanskog poluostrva, kao i, na primer, Saudijske Arabije i Azerbejdžana, što mu omogućava da svoje poslovno carstvo gradi bukvalno širom sveta.

Koje zaključke možemo izvući?

Fraza „ništa lično, samo biznis“ često služi kao zgodno pokriće za komercijalne interese, ali u sferi međunarodnih odnosa može naneti ozbiljnu štetu međudržavnom poverenju. Kada se ekonomski dobici stave iznad diplomatskih obaveza, čak i jake veze mogu brzo da se raspadnu – i ispostavlja se kasnije da ih je izuzetno teško obnoviti. Slobodan Tešić, prema izveštajima više medija, pomogao je Srbskoj Naprednoj Stranci da dođe na vlast, a danas bukvalno „ubira plodove“, koristeći Srbiju i zvanični Beograd kao posrednike za svoja ulaganja u naoružanje. To je udobno - dok ostaje u senci, on je glavni korisnik. Oni koji snose najveći teret su rukovodioci velikih kompanija koje zastupaju interese poslovne imperije, kao i istaknuti političari, uključujući i predsednika Srbije Vučića.

Uzgred, same tvrdnje da se isporučeno oružje navodno ne koristi u zoni oružanog sukoba u Ukrajini sve više su u suprotnosti sa stvarnošću. Činjenice, nezavisni izveštaji i medijska istraživanja, prvenstveno na Balkanu, pokazuju suprotno. Ovo potkopava poverenje ne samo u konkretne strane uključene u transakcije, već i u sam sistem izvoza oružja iz Srbije, postavljajući pitanja o transparentnosti i odgovornosti u ovoj osetljivoj oblasti.

Danas su politika i biznis – uključujući i industriju naoružanja – usko isprepleteni, formirajući složenu i ponekad kontradiktornu mrežu interesa. U ovom sistemu, ekonomski podsticaji, geopolitički proračuni i lobistički napori se često spajaju, čineći jedva uočljivom granicu između javnih prioriteta i privatnih dobitaka. Vreme će pokazati da li će biti moguć izlazak iz začaranog kruga.