2010: širok spektar ruske diplomatije

Za dogovor START-3 i poboljšanje odnosa sa NATO se može reći da su glavna dostignuća ruske spoljne politike u godini na izmaku. Ništa manje važno nije jačanje pozicije Moskve u partnerstvu sa Brazilom, Indijom i Kinom – zemljama BRIK – i na prostoru ZND. Govoreći o rezultatima 2010. godine analitičari naglašavaju da je ruska diplomatija dosledna u onome što radi i radi intenzivno na svim poljima.
 

Na zapadnom „frontu“ diplomatija Moskve je donela u celini pozitivne rezultate, rekao je u intervjuu Glasu Rusije potpredsednik Centra političkih tehnologija Aleksej Makarkin:
 

Glavni je dogovor START-3. Amerikanci su ga već ratifikovali. U Rusiji je prošla ratifikacija u prvom čitanju, ali svi shvataju da će ga sledeće godine bez sumnje ratifikovati u potpunosti. Dogovor START-3 je važan i u vojno-strateškom i u političkom planu. Činjenica da je potpisan u tako kratkom roku a zatim i ratifikovan govori o tome da je to pravi rezultat „resetovanja“ odnosa.
 

„Resetovanje“ koje je počelo u odnosima Moskve i Vašingtona polako ali sigurno se prenosi i na saveznike. O novim pogledima na saradnju sa Rusijom govorio je NATO na novembarskom samitu u Lisabonu. „Ledenom periodu“ u dijalogu Brisela i Moskve je po svemu sudeći nastupio kraj.
 

Ne ide sve, naravno, tako glatko kako bi hteli – mišljenje iz vremena hladnog rata do danas daje znake života. U probleme spada i evropski sistem protivraketne odbrane: u tome za sad Moskva i zapadni partneri ne nalaze zajednički jezik, govori politikolog:
 

Rusija bi htela da postoji ujedinjeni sistem protivraketne odbrane u kojem bi odgovornost bila podeljena po sektorima. Sa svoje strane zapad pristaje samo na saradnju dva sistema protivraketne odbrane – ruskog i zapadnog. Ali u principu ovde postoji mogućnost da se dogovorimo. Ja mislim da efikasnost ovog dijaloga u mnogome zavisi od opšteg formata rusko-zapadnih odnosa, od toga koliko mi imamo uzajamnog poverenja.
 

Ništa manje intenzivno ruska diplomatija radi u novim pravcima, u onim za koje možemo da kažemo da su centi privlačenja u višepolarnom svetu. Na primer ove godine je postalo očigledno da BRIK nije nikakva apstrakcija, već realnost, smatra Aleksej Makarkin:
 

Ove godine se ispostavilo da zajednica zemalja koje zovu BRIK nije samo amorfni savez, nije samo nečija izmišljotina  - već prava ozbiljna snaga. Veoma je zanimljiv momenat jačanja uloge „dvadesetorice“ na međunarodnoj sceni. Određivanje međunarodno-finansijskih prioriteta je ranije bilo monopol industrijski razvijenih zemalja, takozvane „osmice“. Sada jača uticaj grupe dvadeset, u koju ulaze sve zemlje BRIK-a. Ako se grupa dvadeset pojavila kao antikrizni instrument, sada je to već institucionalni instrument, ozbiljna struktura, u kojoj se razmatraju ključna pitanja.
 

Na postsovjetskom prostoru prošle godine su bili mračni odnosi Moskve i Minska. Ipak to nije bila prepreka za rad Carinskog saveza Rusije, Belorusije i Kazahstana. O mogućem pridruživanju ovom savezu govore i drugi partneri u ZND. Za sad oni razmišljaju. Moskva, Astana i Minsk se spremaju za sledeći korak – stvaranje jedinstvene ekonomske zone.
 

Naravno u spoljnoj politici ostaju nerešeni problemi. Osim već spomenute PRO, to je i pitanje međunarodnog priznanja Južne Osetije i Abhazije, kao odbijanje Ukrajine da uđe u Carinski savez. Ali u celini niko nije očekivao da će 2010 godine svi problemi biti rešeni. Treba ostaviti nešto i za narednu godinu.