Vruće leto 2010.

Najveći košmar 2010. godine za ruske građane bila je nenormalna žega i šumski požari koji su se obrušili na zemlju prošlog leta. Pri čemu se mnogi pribojavaju da će se posledice razbesnele stihije osećati još dugo.
 

Vrućinu u julu i avgustu prošle godine stanovnici evropskog dela Rsuije će zapamtiti zadugo, uveren je predsednik Naučnog saveta za klimu Ruske akademije nauka Georgij Golicin.
 

Ova žega bila je rekordna za svih otrilike 200 godina koliko se beleži temperatura. Obrazovao se snažni anticiklon, koji je stajao 55 dana. Za to vreme praktično nije bilo kiše. U krajnjoj liniji, u Moskvi i u njenoj okolini za to vreme samo dva puta pala je slabija kiša. Odatle i isušivanje tla na evropskoj teritoriji zemlje, odatle i izbijanje požara.
 

Suša je dovela do značajnih gubitaka u poljoprivredi. Posebno snažan udar su pretrpele žitarice, ističe ekspert Ekonomskog instituta RAN Boris Frumkin.
 

Spoj vrlo hladne zime sa malo snega koja nije omogućila da se u tlu nakupi vlaga i loše je uticala na ozime kulture i strašne suše koja je uništila značajni deo ozimih kultura i prolećne setve. I ako se svi gubici ruske poljoprivrede od anomalnih vremenskih uslova prošle godine procenjuju na 9-10% bruto produkcije, proizvodnja žitarica smanjena je za 38%. To je dovelo Rusiju u složeni položaj i na unutrašnjem i na stranom tržištu.
 

Kako bi se osigurale sopstvene potrebe, Rusija je morala da uvede embargo na izvoz žitarica do sredine naredne godine. Ali čak ova mera nije sprečila rast cena poljoprivredne produkcije u  zemlji, što se u prvom redu odrazilo na obične kupce.
 

Međutim ljudimi su se i tako vrlo namučili. Samo u Centralnoj Rusiji izgorelo je oko 3,5 hiljade kuća. Hiljade sudi su za nekoliko minuta izgubile sve. Država je hitno pritekla u pomoć pogorelcima. Do 1.novembra svi radovi na likvidaciji posledica požara bili su završeni. Oni koji su hteli nove kuće ili stanove, dobili su ih. Oni koji su hteli, dobili su kompenzaciju umesto izgubljenih kuća. Ipak potrebe postradalih se ne ograničavaju samo sticanjem krova nad glavom.
 

Mnogim pogorelcima, kao i stanovnicima onih regiona zemlje gde je dugo stajao dim od zapaljenih šuma i močvara, potrebna je pojačana medicinska kontrola, podvlači akademik RAMN, zamenik predsednika Komiteta za zaštitu zdravlja Državne dume RF Sergej Kolesnikov.
 

Posledice toga su što su kancerogeni i dioksidi od požara na tresetištima dospevali u spoljašnju sredinu, blago govoreći, nisu sasvim predvidive. Zato što su čestice dima pronicale u organe, tamo su ostajale. Njij su gutale ćelije makrofazi, koje po pravilu ostaju u organizmu zauvek.
 

Između ostalog najvećeg dela stanovništva ove bolesti će se malo ticati. Večina zdravih ljudi dolaskom jesenjih kiša i hladnoće lako se prehladila, kašljala, i vratila u normu. Ali u sećanju ruskih građana vrelo leto 2010. ostaće dugo zabeleženo.