Severni tok stiže na cilj

Gasovod Severni tok stiže na cilj. Preko dna Baltičkog mora položeno je 70% cevi prve linije. Ovo je saopštio rukovodilac projekta konzorcijuma Nord strim Georg Novak.
 

Gasovod će spojiti ruski grad Viborg sa nemačkim Lubminom. Njegova dužina iznosi 1200 kilometara. Trenutno je postavljeno već 850 kilometara cevi. Prva linija Severnog toka, kako se očekuje, biće predata u eksploataciju krajem ove godine. Postavljanje druge linije planirano je za 2012. godinu.
 

Severni tok je jedinstvena pojava, smatra predsednik Saveza naftnih i gasnih industrijalaca Rusije Genadij Šmalj. Evo šta je on izjavio u intervjuu za našu Radiostanicu.
 

Ovo je najduži podvodni cevovod. I u pogledu inženjerskih rešenja objekat je vrlo interesantan. Mislim da će on biti osnova za izgradnju i projektovanje nove generacije gasovoda. Ako danas uglavnom svi gasovodi rade na pritisku od 75 atmosfera, sada se već može govoriti da pritisak može biti i 100, 120, možda i više atmosfera. U svakom slučaju, realizacija projekta će imati veliki ekonomski značaj.
 

Ideja Severnog toka rođena je još početkom 90-ih godina prošlog veka. Ali u tom trenutku nije bilo uslova za njenu realizaciju. Vratili su joj se tek pre nekoliko godina. Kašnjenja oko isporuka ruskog plavog goriva potrošačima u Evropu, koja su više puta iskrsavala krivicom već bivšeg ukrajinskog rukovodstva, naterala su koncern Gasprom i njegove parntere na Zapadu da traže nove tranzitne puteve. Puteve koji nisu podležni rizicima, uslovljeni političkim ili ekonomskih razlozima tranzitnih zemalja.
 

Postavljanje prvih cevi na dno Baltika sa nemačke strane započelo je u maju 2010. godine. Posle završetka izgradnje gasovod će transportovati iz Rusije u Evropu 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Za evropske zemlje to je garancija stabilnih isporuka. I na kraju krajeva osiguranje energetske bezbednosti. Ništa manje važan Severni tok nije ni za Gasprom. Za ruskog gasnog giganta to znači vezu sa potrošačima u Evropi, lišenu problema.
 

Gas je bio i ostaje najperspektivniji vid energenata. Teško da će u dužoj perspektivi biti pronađena zamena za njega. Radi ispunjenja Severnog toga Gasovod stvara veliku bazu. To je ekspluatacija Štokmanovskog nalazišta u Barencovom moru, osvajanje gasnih nalazišta na poluostrvu Jamal u Sibiru. Njihovih rezervi, po mišljenju eksperata, dovoljno je kako bi se bez prekida snabdevala Evropa niz decenija.